Kaznu uspelo da izbegne 90.000 građana Srbije

Naime, od ukupno 813.145 predmeta u radu u prekršajnim sudovima u Srbiji zastarelo je 11 odsto, pa će isto toliki broj prestupnika koji su učinili neki prekršaj ostati nekažnjeno.

Zastarevanje predmeta u proseku godišnje prekršajne sudove, odnosno državu, košta 125 miliona dinara, a kako tvrde u Prekršajnom apelacionom sudu, ključni razlog za to je nemogućnost dostave sudskih poziva i rešenja putem pošte.

"Od ukupnog broja predmeta u radu u 2014. godini zastarela gonjenja prekršitelja iznosila su 14 odsto, dok je u 2015. taj procenat smanjen na 11 odsto. Osim već postojećih, u prekršajne sudove svake godine pristigne 400.000 novih predmeta, a reši se u proseku njih oko 450.000 godišnje. Pored oko 800.000 predmeta u radu, u prekršajnim sudovima ima i 607.214 predmeta u kojima su donete presude ili izvršna rešenja. To znači da prekršajni sudovi postupaju u više od 1,4 miliona predmeta, odnosno 2.500 predmeta po svakom sudiji godišnje. Faktički, svaki sudija svakoga dana mora da obradi oko 10 predmeta. I pored toga, broj zastarelih predmeta se nije smanjio", kaže predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić.

Advokat Aleksandar Đurić kaže da ako sud u roku od dve godine od momenta izvršenja prekršaja ne donese i ne uruči prekršiocu rešenje o osudi, nastupa apsolutna zastarelost postupka i sud ga u tom slučaju obustavlja.

"Saobraćajnih prekršaja ima najviše, pa ih najviše i zastari, s tim što prerkšaji poput prekomerne količine alkohola u krvi i nasilnička vožnja faktički ne mogu da zastare pošto su pooštrena postupanja po tim predmetima. Razlog zastarevanja je taj što okrivljeni izbegavaju prijem poziva tako što daju lažne adrese. Pošto je sud prenatrpan predmetima, ne može da sprovede prinudno dovođenje prekršilaca na ročišta", kaže Đurić za "Kurir".

Podsetimo, uspešno se uruči samo oko 25 odsto sudske pošte. Plave i bele sudske koverte putuju poštom ili u torbama sudskih dostavljača, a najveći deo se vrati uz obaveštenje: "Ne živi na navedenoj adresi" ili "Nema nikoga kod kuće". Na ovaj način godišnje se baci oko sto miliona dinara, koliko ukupno košta sva neuručena sudska pošta. Taj novac bio bi dovoljan za bruto plate oko 200 sudskih dostavljača.

Postoje tri načina dostave: preko zaposlenih sudskih dostavljača, posredstvom Pošte Srbije i angažovanjem honoraraca putem ugovora o povremenim poslovima ili preko studentskih zadruga.

Samo veći sudovi imaju svoje zaposlene dostavljače, ali nijedan ih nema dovoljno.