Advokatska komora ne da članstvo kvazi-pravnicima

Računajući da su ispunili neophodne uslove, grupa od dvadesetak mladih pravnika nedavno je podnela zahtev za upis u imenik Advokatske komore Beograda. Ipak, sačekalo ih je neprijatno iznenađenje. Beogradska komora je odbacila njihove zahteve sa argumentacijom da nisu ispunili prvi uslov na putu do zvanja advokata - dobijanje diplome pravnog fakulteta.

"Ne možemo da dozvolimo upis u imenik ljudima koji nemaju pojma o pravu. Mi se na taj način odričemo značajnih prihoda, ali primanje tih ljudi bi devalviralo studente koji su stvarno završili pravni fakultet", kaže za "Danas" član Upravnog odbora AK Beograda Marko Nicović.

Nicović ističe da ta komora onima koji nisu završili pravni fakultet ne dozvoljava ni upis u imenik pripravnika, niti polaganje advokatskih ispita, a samim tim ni upis u imenik advokata.

"Oni završe neke fakultete koji u svom nazivu imaju reč pravni, ali to nisu pravni fakulteti. Potom njima Ministarstvo pravde dozvoli da polažu pravosudni ispit, a nakon toga im i pojedine advokatske komore dozvole da izađu na advokatski ispit", navodi Nicović objašnjavajući na koji način se dolazi do podnošenja zahteva za upis u imenik advokata bez validne diplome pravnog fakulteta.

Prema njegovim rečima, advokatske ispite organizuju regionalne advokatske komore, pa je samim tim moguće da neko položi advokatski ispit u jednoj, a zatraži upis u imenik u drugoj.

Iz Ministarstva pravde negiraju za "Danas" da dozvoljavaju polaganje pravosudnog ispita osobama koje nisu završile pravni fakultet. Kako nam je rečeno, oni od Ministarstva prosvete dobijaju spisak na osnovu kojeg utvrđuju koji pravni fakulteti su dovoljno "pravni". Taj spisak ima Komisija za akreditaciju, i na njemu se nalaze pet državnih - iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša i Kosovske Mitrovice i samo jedan privatni - Pravni fakultet Univerziteta Union.

Zabunu predstavlja to što je u Srbiji akreditovano mnogo više studijskih programa prava, ne samo na pomenutih pet "čisto" pravnih fakulteta već i na visokoškolskim ustanovama koje u svom nazivu uopšte nemaju taj termin. Svi oni daju izlazno zvanje diplomirani pravnik, a student kada upisuje neki od tih fakulteta ne zna da li će mu u budućnosti biti dozvoljeno da polaže pravosudni i advokatski ispit. Pritom, privatni fakulteti reklamiraju na svojim sajtovima da njihova diploma nudi mogućnosti zaposlenja u sudstvu, advokaturi, tužilaštvu...

Pojedine ustanove vrše pritisak i na Komisiju za akreditaciju i preko Ministarstva prosvete da promene naziv u "pravni", ne bi li tako obezbedili bolju poziciju i više studenata.

Komentarišući konfuziju koja može da nastane kada studenti biraju "pravi" pravni fakultet, Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union kaže da postojeće zakonske odredbe koje uređuju ovu materiju nisu loše, ali da se one ne sprovode.

"Tim ustanovama je profit znatno važniji od programa obrazovanja. A zahvaljujući korupciji u obrazovanju takvim praksama se ne staje na put", kaže Ivošević i napominje da ni na pojedinim državnim fakultetima nije ništa bolje, ilustrujući to primerom kragujevačkog Pravnog fakulteta koji već deceniju potresaju afere oko kupovine diploma.

Više o ovoj temi možete pročitati na sajtu lista "Danas".