Kako se navodi u saopštenju NALED-a, Srbija zauzima tek 38. poziciju od 43 zemlje u Evropi na listi Ujedinjenih nacija po razvoju e-uprave. U regionu iza nas su jedino Bugarska, Albanija, Makedonija i BiH.
"Analize pokazuju da je razvoj e-usluga direktno proporcionalan konkurentnosti jedne zemlje i njenoj atraktivnosti za investitore te bi uvođenje elektronske uprave imalo pozitivan uticaj na plasman Srbije na Doing Business listi Svetske banke i listi Svetskog ekonomskog foruma", navode u NALED-u.
Kako dodaju, na centralnom portalu e-uprave Srbije trenutno je dostupno 635 elektronskih usluga koje su u gotovo 70 odsto slučajeva namenjene građanima, 28 odsto privredi (181) i nešto malo državnim institucijama.
"Disproporcija između e-servisa za građane i privredu ukazuje da država još uvek ne prepoznaje e-upravu kao način da unapredi poslovno okruženje i privuče nove investicije. U tom smislu, najdalje se odmaklo u razvoju elektronskih sistema za poreske prijave, izdavanje građevinskih dozvola, prijavu i odjavu radnika i predaju finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre", navode iz NALED-a.
Jedna od prepreka daljem razvoju e-uprave jeste nesinhronizovan rad državnih institucija na regulatornom okviru pa često imamo neusaglašene i neprimenljive propise. Ključna preporuka izveštaja jeste da Srbija formira centralno telo kojem će dodeliti autoritet i odgovornost da vodi i nadgleda razvoj e-uprave.
Prema ranijem istraživanju NALED-a i USAID-a, anketa u 260 preduzeća širom Srbije pokazala je da je apsolutni rekorder po čekanju u redu katastar gde se prosečno provede ceo sat. Na drugom mestu se našao Republički fond za zdravstveno osiguranje, na čijim se šalterima u proseku čeka 55 minuta, a slede PIO Fond i Poreska uprava, sa 39 odnosno 37 minuta čekanja.
Prema istoj anketi, red se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje čeka prosečno 34 minuta, u Pošti 26, a u bankama 21 minut.
Dakle, na šalterima u Srbiji građani generalno u proseku provode 34,5 minuta, a kao glavne razloge za toliko čekanje privrednici pominju obimnu dokumentaciju i papirologiju koju treba priložiti.
Od srede pojedina uverenja nepotrebna
Od srede, 8. juna državna uprava neće smeti da prilikom izdavanja dokumenata od građana traži podatke koje već ima u službenim evidencijama. To znači da uprava ne sme da traži od građana informacije koje su sadržane u ličnoj karti, odnosno izvod iz knjige rođenih, državljanstvo i dokaz o prebivalištu.
S druge strane, i dalje će morati da se prilažu informacije o zaradi, zaposlenju, uverenja o zdravstvenom stanju i slična uverenja, jer ne stoje u službenoj evidenciji.
Na ovaj način građani bi trebalo da uštede novac i vreme. Tako će, na primer, troškovi promene ličnih dokumenata po promeni prezimena nakon venčanja umesto dosadašnjih 10.665 dinara posle primene zakona iznositi 7.170 dinara, troškovi ostvarivanja prava na upis deteta u predškolsku ustanovu umesto dosadašnjih 2.509 dinara 854 dinara, a troškovi prijave ličnog imena deteta zbog upisa u matičnu knjigu rođenih i prijavu prebivališta umesto 3.402 dinara 584 dinara.
Baze podataka nisu kompletirane pa je moguće da pojedini građani neće moći odmah da dobiju željeni dokument. Puna primena planirana je od jula iduće godine.
Komentari 5
Diogen
Skretanje pažnje sa suštinskih problema na besmislice nije neobična pojava. Naprotiv!
Baci se koska omraze na one koji su isfrustriranim građanima dostupni i tako se pravi vinovnici sakriju u debeli hlad neodgovornosti.
Prodavac magle
devet krugova pakla
...i tako svake sledece godine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar