Javnim preduzećima i dalje upravljaju v.d. direktori

Direktor "Železnica" Miroslav Stojčić jeste izabran na konkursu, ali na čelu preostala tri preduzeća "Srbija kargo", "Srbija voz" i "Infrastruktura" su rukovodioci Jugoslav Jović, Miroljub Jevtić i Dušan Garibović, koji su u v.d. stanju, nakon što je ova firma početkom jula prošle godine podeljena na četiri firme.

Iako je najavljeno da će direktori ovih firmi biti izabrani na javnom konkursu, to se još nije dogodilo iako je poziv raspisan još početkom februara. Uslov za imenovanje bio je da kandidati nisu članovi organa neke političke stranke, odnosno da im miruje politička funkcija. Pored toga potrebno je da imaju najmanje pet godina radnog iskustva, od čega najmanje tri godine na poslovima železničkog saobraćaja ili rukovodećim položajima. Mandat imenovanih bi bio četiri godine, a konkurs još nije završen.

I u Elektroprivredi Srbije rukovodilac Milorad Grčić je u v.d. stanju. Konkurs za direktora EPS-a je raspisan nakon što je bivši direktor Aleksandar Obradović smenjen sa te funkcije u martu ove godine, a sam Grčić se prijavio na javni poziv. Pored toga što je u vreme štrajka svojih radnika kupio dva audija, Obradović će inače ostati upamćen i kao menadžer javnog preduzeća koji je najduže proveo u v.d. stanju, budući da je u fotelju EPS-a došao u septembru 2013. kao v.d. direktor da bi tek 2014. u septembru bio izabran za direktora.

U v.d. statusu je i prvi čovek "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak, uprkos tome što je konkurs za direktora raspisan pre oko dve godine i još nije okončan. Isti status ima i Branko Gogić, koji je na čelu JP "Emisiona tehnika i veze". I Predrag Aleksić, v.d. direktor "Srbijašuma" takođe je privremeno rešenje.

Programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže da je najveći problem sa novim zakonskim rešenjem to što nema prepreka da se nakon prvog v.d. direktora imenuje drugi i da to tako ide u nedogled. Jer, kako podseća Nenadić, članom 52. Zakona o javnim preduzećima predviđa se da jedna osoba ne može dva puta biti postavljena za v.d. direktora ali zato Vlada može da postavi drugog privremenog direktora.

Ovaj propis inače je stupio na snagu u martu 2016, što znači da će država nakon izbora nove vlade morati da raspiše nebrojeno konkursa kako bi popunila prazne direktorske fotelje u javnim preduzećima. "To bi trebalo da bude kraj aktuelnog v.d. stanja, ako se zakon bude poštovao. Ipak, za većinu republičkih javnih preduzeća prvo se moraju okončati konkursi koji su već raspisani po starom propisu iz 2013. godine, a za to ne postoji zakonski rok", rekao je Nenadić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da postoji nekoliko načina zašto je ova vlast od 2012. pribegla ovakvoj poslovnoj praksi kada je o rukovodiocima javnih preduzeća reč.

"Prvo, nova vlast nije bila zadovoljna radom direktora iz bivše političke strukture. Nisu imali odmah dobra kadrovska rešenja pa su pribegli ovakvoj praksi. Drugi razlog je što kad se direktor, koji je izabran na konkursu, imenuje na nekoliko godina, nije ga tako lako smeniti. Najmanje bolno rešenje je da se postavi privremeni rukovodilac. Na taj način vlast direktora državne firme drži na kratkoj uzici i može da ga smeni kad god hoće", kaže Savić i napominje da su u Srbiji javni konkursi farsa na kojima se samo formalno demokratski bira direktor.

On dodaje da bi to trebalo da funkcioniše tako da rukovodilac ima političku samostalnost, a da se vrednuju samo njegovi ekonomski rezultati.