Zdravstvo nam je na dnu zbog korupcije i odlaganja reformi

Usled visokog stepena korupcije i velike neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti u Srbiji neretko dodatno izdvajaju novac iz svog džepa. Domaći stručnjaci smatraju da je loše stanje posledica odlaganja reforme sistema.

Ishodi lečenja u Srbiji su relativno loši, očekivani životni vek srpskih državljana kraći je za više od pet godina nego u zemljama Evropske unije, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50 odsto veća. Članica Inicijative za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji Gorjana Ajzinberg ocenjuje da ovi podaci potvrđuju da Srbija mora hitno da unapredi dostupnost savremenih lekova kroz uvođenje sistemskog i transparentnog mehanizma za procenu zdravstvenih tehnologija i odluku o Listi lekova.

"Veoma je važno da kao država što pre učinimo sve što možemo da prevaziđemo situaciju u kojoj su mnogi pacijenti prepušteni sami sebi kako bi pokušali da obezbede novac za neophodne lekove, dok su drugi prinuđeni da se leče zaostalim terapijama koje im neće doneti izlečenje ili bolji kvalitet života, a sve to znajući da savremeniji, inovativni lek postoji i da je dostupan u većini zemalja našeg okruženja", istakla je Ajzinberg.

Studija "Modernizacija zdrastvenog sistema Srbije: Potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje" pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18 odsto ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode među kojima su uglavnom generički lekovi. Tako, dok je Srbija od 2010. do 2012.godine odobrila stavaljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, Bugarska je na svoju pozitivnu listu stavila 44, a Hrvatska 27 lekova

Koordintor NVO "Doktori protiv korupcije" Draško Karađinović kaže da je analiza “Ekonomista” iznela poznate podatke, na koje oni ukazuju godinama.

"Novo je to što se lošim stanjem u srpskom zdravstvu bavi farmaceutska industrija kroz svoje asocijacije, pa probleme sagledavaju iz svog ugla. Konstatacija o malom broju inovativnih lekova je tačna, ali malo dublja analiza bi pokazala da farmaceutsko tržište u Srbiji iznosi oko 700 miliona evra i da tu ima velikog rasipanja, dupliranja kapaciteta i neracionalosti, pa i velikog prostora za uštedu i bolje korišćenje zdravstvenog dinara", navodi Karađinović i dodaje kako analiza nije obuhvatila problem statusa apotekarskih ustanova, koje su neka vrsta javnih preduzeća osnovanih od lokalnih samouprava i trguju sa privatnim veledrogerijama.

Kako navodi Karađinović, apotekarske ustanove širom Srbije duguju veledrogerijama više od 100 milona evra, što ugrožava makroekonomsku stabilnost države – ne isporučuju se lekovi, blokiraju se računi, a poznata je agonija kroz koju prolaze apotekarske ustanove u Novom Sadu i Pančevu.

Analiza ispravno naglašava problem korupcije u zdravstvu, ali bi bilo dobro da postoji predlog rešavanja statusa apotekarskih ustanova i da li su uopšte više potrebne kao posrednik u lancu distribucije između apoteke i veledrogerije.

U 2012. godini dug prema veledrogerijama iznosio je 45 miliona evra, odnosno pet milijardi dinara. Tada je pred pretnjom prekida snabdevanja lekovima, ovaj dug u Skupštini Srbije hitno pretvoren u javni dug. Tako će i ovaj dug od 100 miliona evra u Skupštini Srbije da se pretvori u javni dug, koji plaćaju svi poreski obveznici. Dugovanja zdravstva su ogromna, ali to je cena stalnog odlaganja reformi - ocenjuje Karađinović koji smatra da je ceo sistem pogrešno postavljen, pa su performanse mnogo lošije nego što bi mogle da budu.

Prema njegovom mišljenju, neophodna je liberalizacija, deregulacija, ukidanje prevaziđenih monopolskih i parazitskih organizacionih struktura, od primarne zdravstvene zaštite, domova zdravlja i apotekarskih ustanova. Kaže da klinički centri pružaju usluge koje bi mnogo jeftinije obavili domovi zdravlja, veliki je broj nemedicinskih radnika u ustanovama, a lekarima u državnim ustanovama omogućen je privatni rad na osnovu čl. 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Zbog toga je, smatra on, produktivnost niska, a performanse sistema loše.

"Primer strateškog promašaja zdravstvene politike je planiranje onkološke službe, gde dve trećine obolelih od raka u Srbiji umre, dok u Evropi dve trećine preživi pet godina od trenutka dijagnoze", navodi on.

"Posebno što MMF traži nastavak fiskalne konsolidacije, a srpsko zdravstvo je ogroman potrošač i buyetskih i privatnih sredstva, uz slab povratni efekat. Tada će se postaviti pitanja oblika finansiranja kroz jedno ili više obaveznih osiguranja, razvoja dobrovoljnih osiguranja, integrisanja privatnog zdravstva u jedan konkurentan model, slobodnog izbora lekara preko mehanizma vaučerizacije... Međutim, očigledna je snažna blokada svake promene od strane interesnih grupa, pa se zato godinama vrtimo u krug", zaključuje koordinator NVO "Doktori protiv korupcije".

"Ekonomist" takođe ocenjuje da će evropski put Srbije i njeno nastojanje da postane punopravni član EU, morati da dovede do sprovođenja potrebnih reformi i modernizacije sistema zdravstvene zaštite. Tim pre što će zdravstvo od strane evropskih partnera biti sve više u centru pažnje i što oni neće dozvoliti da Srbija ostane na sadašnjem nivou zdravstvene zaštite.

U studiji Evropske unije objavljenoj 2014. godine Srbija je među 166 zemalja bila lošije rangirana od Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, iako je spadala u grupu zemalja koje su više rangirane prema izdacima na zdrastvenu zaštitu nego prema ishodima, suprotno od Albanije i Makedonije. Podaci od godinu dana ranije pokazali su da se u Srbiji na lekove troši svega 85 evra po glavi stanovnika, što je skoro tri i po puta manje od proseka u EU, a značajno manje i od zemalja u regionu. Bugarska na lekove troši 117, a Slovenija 246 evra po glavi stanovnika.