Kako prolaze "crne ovce" u Srbiji?

Formalno, živimo u vreme velikih sloboda. Imamo pravo da se oblačimo kako želimo, biramo partnera po svom ukusu, mislimo svojom glavom.

Suštinski, svi smo isti. Zagledamo one koji se drznu da obuku nešto što se ekstremno razlikuje od trenutne mode, prevrćemo očima kad čujemo da je žena našla 20 godina mlađeg partnera, ne posmatramo blagonaklono stavove suprotne od većinskih.

Dok se izdaleka divimo Frenku Sinatri koji je "živeo na svoj način", sami se ponašamo po onoj "kud svi Turci, tu i mali Mujo". Od detinjstva nas uče da ne talasamo. Ko ne usvoji tu lekciju, shvatiće tokom odrastanja da nije lako štrčati, bilo da je reč o oblačenju, ponašanju, stavovima.

Nepristajanje da činimo nešto samo zato što svi tako rade, budi sumnju. U očima drugih postajemo "crne ovce", oni koji se prave mnogo pametni i posebni i stalno moraju da se izdvajaju. I pošto smo skrenuli sa "pravog" puta ponašanja, razmišljanja i oblačenja, nailazimo na osudu onih koji su navikli da žive po ustaljenim društvenim normama ne osećajući potrebu da ih preispituju.

Društvene norme su nam, ipak, neophodne, jer regulišu život u zajednici, podseća sagovornik "Života plus", psihološki savetnik Ivan Ogrizović ističući da se one formiraju kako ne bi dolazilo do konflikata u vezi toga šta se smatra ispravnim.

- Na primer, pozitivna društvena norma koju prenosimo deci je ne lagati, ne varati. Prihvatanje pozitivnih normi nije štetno, učvršćuje pripadnost grupi i poboljšava kvalitet međuljudskih odnosa. One ne isključuju pravo osobe da se razlikuje u razmišljanju i oblačenju dok god time ne ugrožava ljude oko sebe - kaže Ogrizović.

Koliko je jaka potreba za uklapanjem u sredinu pokazuje čuveni eksperiment iz 50-ih godina prošlog veka koji je sproveo psiholog Solomon Eš. Ispitanici, njih osam u grupi dobili su po dve kartice, na prvoj je bila jedna linija, na drugoj tri. Zatim su imali jednostavan zadatak da odaberu kojoj je od te tri najpribližnija linija sa prve kartice. Mada je odgovor bio očigledan, ispitanici su grešili. Zašto? Jer su zapravo svi osim jednog bili instruisani od strane istraživača da daju pogrešne odgovore. Nakon testiranja 50 učesnika, ustanovljeno je da se svaki treći prilagodio mišljenju okoline uprkos onome što su mu govorile njegove oči. U kontrolnoj grupi gde nije bilo pritiska da se ispitanici konformiraju, dat je samo 1 odsto netačnih odgovora. U intervjuima nakon eksperimenta, ispitanici su otkrili da su uglavnom znali da daju netačne odgovore, ali nisu želeli da ih ostatak grupe ismeva ili pomisli da su čudni.

- Kada neka društvena vrednost počne da se ističe kao ispravna ili prihvatljiva, vrlo brzo dolazi do konformiranja od strane većine ljudi, najpre mladih i adoloscenata. U osnovi ove pojave je snažna potreba ljudi da budu prihvaćeni od strane grupe - objašnjava psiholog.

Istraživanja pokazuju da su žene sklonije konformizmu od muškaraca. Deo stereotipne rodne uloge muškaraca je da budu nezavisni i svoji, dok se od žena očekuje da budu senzitivne prema drugima, što vodi u konformizam kako bi se očuvali harmonični međuljudski odnosi. Bez obzira na razlike po polovima, postupak konformiranja je uvek isti.

Ostatak teksta pročitajte na LINKU.