Glavobolja, osećaj malaksalosti, uznemirenost, pad pritiska, gušenje – samo su neke od tegoba.
Meteoropate su ljudi osetljivi na temperaturne promene. Oni nisu usamljeni slučajevi, jer je čak 30 odsto populacije osetljivo na kolebanje vremena. Bilo da je reč o prelasku visoke u nižu temperaturu ili obrnuto, da vetar jako duva ili da je vlažnost vazduha drugačija od one na koju su navikli, meteoropate osećaju tegobe: od pospanosti do gušenja i migrene... Najteže im je ipak pred vremenske nepogode i to 10 do 20 minuta pre nego što udari letnja oluja, a posebno im smeta sparina i vrelina koja topi asfalt.
Na listi onih koji traže pomoć medicinara u najtoplijem periodu godine su i potpuno zdrave osobe. Zato lekari upozoravaju građane da budu oprezni kada izlaze iz svojih domova i napominju da nisu uzaludni saveti dr Nade Macure o tome da se treba oblačiti slojevito, provetravati prostorije, nositi u prevozu flašicu s vodom... Jer upravo ti, naizgled banalni saveti i te kako mogu da doprinesu da i oni koji se junače da svaku temperaturu mogu stoički da podnesu bez problema, ne završe u Urgentnom centru.
Da li je došlo vreme da samo najizdržljiviji podnesu ekstremno visoke temperature i česte promene vremena? Primarijus dr Milica Nikolić Urošević iz beogradskog Doma zdravlja Vračar odgovara da mogu - ali samo pod uslovom da nisu pod stresom. Ona smatra da stres pospešuje pojačavanje dejstva naglih promena temperature i vazdušnog pritiska na organizam, pa sve to lakše podnose oni koji lagodno žive, nisu zabrinuti i nemaju zdravstvene i finansijske probleme.
Temperaturne promene, zajedno sa stresnim situacijama najviše utiču na pojačavanje zdravstvenih tegoba kod onih koji imaju kolebanje krvnog pritiska, poremećaj funkcije štitne žlezde, tegobe sa želucem... "Ljudi se žale na glavobolju, osećaj malaksalosti i uznemirenost. Vrelina ali i nagla promena temperature tera u depresiju, pa ljudi na svoju ruku uzimaju sedative. Čini se da mlađi teže podnose temperaturne promene i stalno komentarišu kako im je loše", kaže dr Nikolić Urošević.
Profesor dr Siniša Pavlović iz Kliničkog centra Srbije naglašava da visoke temperature same po sebi predstavljaju dodatno opterećenje za organizam koji nije potpuno zdrav, pa se zato i savetuje da starije osobe izbegavaju da izlaze u najtoplijem delu dana.
Više posla tokom letnjih vrućina imaju i pulmolozi, jer trenutne vremenske prilike ne idu u prilog obolelima od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća. Oni na vrelini teže dišu i imaju češće napade, posebno onda kad se visoka temperatura udruži s visokom vlažnošću vazduha. Visoka temperatura, ističe dr Aleksandra Dudvarski Ilić iz Klinike za pulmologiju KCS, okidač je za suženje disajnih puteva koji mogu da izazovu astmatični napad.
"Zamislite zdravu osobu koju na 35 stepeni terate da ima težak fizički trening. To joj mnogo teško pada. Tako se osećaju astmatičari kada je napolju vrućina. Vremenske prilike ne pogoduju ni pacijentima s alergijama jer u letnjim vrelim mesecima dolazi do veće koncentracije polena u vazduhu i grinja u zavesama i tepisima", kaže sagovornica Politike.
Velike vrućine nisu prijatne ni za bebe, pa ih zato na vrelini posebno treba nadgledati. Ukoliko je mališanovo lice crvenije nego obično, ima sitni osip i ubrzano diše, a uz to je nemirnije nego obično i ne može da spava, to mogu da budu znaci pregrevanja, pa je važno da ih roditelji rashlade.
Više o ovoj temi pročitajte u današnjoj Politici.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Svih 30.000 turističkih vaučera podeljeno u prvih sat vremena")
Komentari 1
Smrdija
???? Da li to znaci da na 35 stepeni treba da obucem dve tri majice ???
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar