Srpski muškarci, sa prosečnom visinom od 180,6 centimetara, nalaze se na osmom, dok su žene, prosečno visoke 167,7 centimetara, čak na petom mestu liste najviših na svetu.
Ovo su nedavno objavljeni rezultati istraživanja o trendovima rasta u zemljama širom sveta. U analizi je učestvovalo više od 800 naučnika organizacije NCD Risk Factor Collaboration, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.
Kada se uporede podaci o visini naroda iz 1914. sa najnovijim, naši muškarci su za poslednjih 100 godina prosečno porasli 13,2 centimetra i sa 30. dospeli na osmo mesto. Istovremeno, žene su još više napredovale - za vek su u proseku porasle 15,7 centimetara i sa 93. dospele na čak peto mesto najviših u svetu.
"Rezultati ovog istraživanja nastali su analizom mnogobrojnih podataka koje smo prikupili tokom poslednje tri decenije. Pregledali smo i proučili sve podatke o merenoj visini stanovništva iz svih zemalja sveta počev od 1975. godine. U slučaju Srbije, koristili smo rezultate dva velika istraživanja. Prvo je 'Monika', sprovedeno od 1984. do 1995, a drugo je Nacionalno istraživanje o zdravlju rađeno od 2000. do 2006. godine", objasnila je za Novosti rukovodilac ovog istraživanja Lijen Margaret Rilaj iz Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi.
Da su Srbi tokom poslednjih 100 godina poprilično porasli, slaže se i dr Bojan Jovanović, antropolog.
"Od završetka Drugog svetskog rata svedoci smo da je svaka generacija naše dece viša od roditelja. Na to najviše utiču poboljšan standard u odnosu na pretke, kao i način života. Rast, međutim, zavisi i od ishrane koja iz godine u godinu sadrži sve više aditiva, naročito u mesu. To je, nažalost, ono što bi trebalo da nas zabrinjava u ovoj zanimljivoj priči o našem narodu", naveo je Jovanović.
Muškarci iz Bosne i Hercegovine su na šestom, a Hrvati na sedmom mestu. Njihove sunarodnice pak za razliku od Srpkinja, visinom nisu dosegle ni do prvih deset.
Kada je reč o stasu Srba kroz vekove, naš sagovornik podseća da su u vreme dolaska na Balkan naši preci podsećali na današnji nordijski tip ljudi.
"Bili su visoki, plavokosi i plavooki. Takav 'profil' Srba vladao je dok Srbija nije potpuno pala pod tursko ropstvo, što je izazvalo i velike seobe našeg naroda od 17. do 19. veka. U tursko doba na naše prostore prispeli su i stanovnici iz drugih, dalekih krajeva. Došlo je do etničkih prožimanja naroda i velikih etnobioloških promena, pa i onih u prosečnoj visini stanovništva", objasnio je za
Novosti Jovanović.
Oni podsećaju i na to da su mnogobrojna naučna istraživanja pokazala da su visinom mogli da se diče i brojni naši vladari. Ubedljivo najviši, čak 214 centimetara, bio je car Dušan Silni. Kao gorostas je upamćen i despot Stefan Lazarević, u istoriji poznat i kao Stefan Visoki. Spisi, takođe, kažu i da su vrlo visoki bili Karađorđe Petrović, Petar Petrović Njegoš i kralj Milan Obrenović.
Ne treba zaboraviti, po rečima antropologa, ni to da Srbi pripadaju dinarskom tipu čoveka, koje je akademik Jovan Cvijić opisivao kao ljude "visokog i vitkog stasa". Ovaj fizički tip "zauzima" celu dinarsku oblast.
Najviši Holanđani i Letonke
Istraživanje je pokazalo da su žene iz Letonije i muškarci iz Holandije najviši na svetu. Letonke su prosečno visoke 168,2 centimetra, dok su Holanđani prosečno visoki 182,5.
Najniži muškarci na svetu su iz Istočnog Timora sa prosečnih 159,8 centimetara, dok su najniže žene na planeti iz Gvatemale - 149,4.
Otkriveno je i da su tokom poslednjih 100 godina najviše porasli muškarci iz Irana, prosečno 16,5 centimetara, a među damama Južnokorejke - 20,2 centimetra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 8
Izdajnik
radnik
nebeski narod
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar