Zaostale bombe u srpskim rekama, kriju se i potopljeni brodovi

Kako se nedavno pokazalo, granate u reci mogu se naći i u Beogradu. Lokacija koja ipak privlači posebnu pažnju, jeste luka "Prahovo" kod Negotina. Tamo se pod vodom kriju potopljeni nemački brodovi koji, kada je nizak vodostaj, ugrožavaju i plovni put na tom delu Dunava.

Poslednjih nekoliko godina samo u Dunavu pronađeno je i uklonjeno šest avionskih bombi i 25 komada drugih vrsta eksploziva. U Savi je nedavno otkrivena još jedna.

"Činjenica je da mi ronioci imamo privilegiju da dotaknemo novu sredinu u svom istraživanju, šta sve može da se nađe čovek ne može da zna niti da očekuje, ali prvi i osnovni princip je – ništa ne dirati", kaže Jovan Petrović, instruktor ronjenja Ronilačkog kluba "Big blue".

Stručnjaci poručuju da u slučaju da ronioci ili plivači eksplozivno sredstvo primete u vodi, jedino što mogu da urade jeste da mesto obeleže i pozovu nadležne.

"Najopasniji deo je trenutno uklanjanje i eventualni transport i uništavanje tog sredstva. Najčešće se izbegava bilo kakva manipulacija sa sredstvom koje je opasno za transport, već se uništava na licu mesta", kaže Mihailo Marinković iz Sektora za vanredne situacije.

Šta sve krije rečno dno otkrio je i novinar Dušan Vojvodić. U okolini Prahova, tražeći potopljeni brod-bolnicu, naišao je na 23 nemačka broda. Na nekima od njih – ratni arsenal.

"Na tom mestu se dan danas nalazi više od 213.000 tona ratne tehnike, koja je bila na brodovima koje su nacisti pokušali da spasu povlačeći se sa Istočnog fronta. Naše snimanje je pokazalo i to da su pojedini brodovi puni eksploziva, u njima se nalaze i dubinske mine koje su i dalje aktivne i koje i dalje predstavljaju ogromnu opasnost", kaže Vojvodić.

Pretpostavlja se da je potopljeno oko 160 raznih brodova. Danas, oni ugrožavaju plovidbu pa se u rešavanje problema uključila i agencija Ujedinjenih nacija za obnovu i razvoj.

"Vlada nas je zamolila da pomognemo da se proceni situacija, da vidimo šta može da se uradi, koliko bi koštalo i kakve efekte bi imalo pomeranje tih brodova. Ako je plovni put, koji je važan kao Dunav blokiran, to koči i razvoj duž reke. Nama je ovo važno jer ćemo osloboditi i resurse koji utiču na razvoj, a tako se bavimo i pitanjem životne sredine koju ovi brodovi takođe ugrožavaju", kaže stalna predstavnica UNDP u Srbiji Irena Vojački Solorano.

Evropska Agencija za rekonstrukciju je 2009. godine finansirala tehničko izviđanje na 11 lokacija na Dunavu i Savi, da bi dve godine kasnije počelo uklanjanje neeksplodiranih sredstava u luci Prahovo.

Radovi su trajali do marta 2013. godine, ali zbog nedostatka sredstava projekat nije završen.

Novosađani bombe bacaju u reku

Inače, rešavanju problema bombi u rekama ne pomažu Novosađani. Pojedini koji pronađu bombe prilikom rušenja starih kuća ili na njivama, bacaju ih u Dunav ili delove ostave kraj kontejnera.

Kad se reka povuče, ljudi često zovu policiju. "Mnogi ljudi, kada reše da se otarase bombi, valjda misle da je najbezbednije ako one završe u vodi. Međutim, i ako ih zaukaju jako, kada se voda povuče, one se nađu uz obalu", kaže šef Odseka za operativnu kriminalističku tehniku i protivdiverzione preglede u novosadskoj policiji Tomislav Matović.

Dunav je naročito pun projektila i bombi kod naselja Sadovi u Petrovaradinu. Mnogi od njih su ispaljeni, ali iz nepoznatih razloga nisu eksplodirali, pa je rad na njima veoma rizičan. Po jednoj verziji, posle Drugog svetskog rata, prilikom čišćenja grada od tog opasnog oružja, sve se odvlačilo na tu, tada nenaseljenu lokaciju, a potom zatrpavalo peskom. Prilikom spiranja desne obale, projektili su počeli da se pojavljuju.

Više o bombama kod Novog Sada čitajte OVDE.