Sve više trudnica u Srbiji se porađa kod kuće

Ima i sve više ginekologa koji ga podržavaju, ali uz lekarsku procenu.

Dok su u svetu "kuće za prirodni porođaj" uobičajena stvar, i porođaji teku uz budno oko babica, kod nas je to i dalje tabu. Trudnice čak nemaju zakonsku mogućnost da ovu opciju odaberu. One najhrabrije porađaju se "inkognito", znajući da će posle porođaja doživeti niz peripetija oko prijave deteta.

"Uvek bih podržavao porođaj u kući, ali uz prethodnu procenu lekara da je trudnoća bez problema i bez rizika. Mnogo manje je stresan za trudnicu, među svojim bližnjima i u svom domu. Osim toga, nije izložena pričama o lošim iskustvima drugih porodilja", kaže ginekolog akušer Dušan M. Protić.

Da bi sve to zaživelo kod nas, tvrdi on, trebalo bi da se ugledamo na dobru svetsku praksu.

"U mnogim zemljama ženama je zakonom omogućena da se odluče za porođaj u svojoj ili u kući za prirodan porođaj. Akušer, babica, kao i zdravstvena ustanova, obavešteni su o tome i u kontaktu su sa porodiljom. Ako dođe do komplikacija, uvek su spremni da je prime u bolnicu. Ne vidim zašto privatno angažovani lekari i babice u bolnicama ne bi mogli trudnicu da porode i u njenoj kući", kaže Protić za "Novosti".

Najčešće je za porođaj dovoljno samo samo budno oko babice. Problemi, međutim, nastaju posle porođaja. Komplikacije nisu zdravstvene, već birokratske, kada treba da se prijavi dete. U nekim opštinama to je regulisano, a u nekim se traže dokazi. Porodilju mora da pregleda ginekolog da bi dokazala da se porodila, a zatim i da se dokaže da je dete njeno. Ponekad je čak neophodan i svedok koji nije u srodstvu da posvedoči da se dete rodilo.

"U svetu je ova oblasti na sreću trudnica odavno uređena. U Holandiji oko 50 odsto žena se porodi u svom domu, što i ne čudi jer ih ginekolozi i upućuju na to. Slično je i u Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj...", priča babica Divna.