Tako će ražani hleb morati da ima minimum 70 odsto ražanog brašna, burek i dalje najmanje 20 odsto nadeva, a sva peciva tačnu specifikaciju šta sadrže, što do sada nije bio slučaj kod svih prozvoda.
Kako piše "Politika", Ministarstvo poljoprivrede je, pre nekoliko dana, usvojilo novi Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine koji će zameniti onaj koji je na snazi još iz perioda bivše Jugoslavije (iz 1995. godine) i čija su rešenje bila ne samo prevaziđena već često i prilično nedorečena. To je pekarima omogućavalo da praktično na legalan način profitiraju, propuštajući namerno da navedu tačne sastojke u vekni.
"Novim propisima o kvalitetu obuhvaćene su tri velike oblasti. Potrošačima će to olakšati izbor jer će biti garantovan minimum kvaliteta koji proizvođač mora da ispuni. Pokušali smo da budemo realni, sagledamo šta se sve nalazi na tržištu i dovoljno jasni u određivanju pravila šta može da bude u prometu", navodi načelnik Republičke poljoprivredne inspekcije, Nenad Vujović.
Ovo će biti prvi važniji iskorak u pokušaju države da se u red stavi između 2.800 i 3.000 pekara koje posluju u Srbiji. Ne postoji tačan podatak koliko u Srbiji ima pekara, jer je ova branša poslednjih godina bila najpodložnija promenama. Proizvođačima je ipak ostavljen dug period usaglašavanja - do 1. januara 2018. godine.
Izmena propisa će preciznije odrediti procente koji moraju da budu poštovani kako bi neko svoj hleb nazvao ražanim, kukuruznim, heljdinim...
Podsetimo, bivši ministar poljoprivrede Nenad Vujović ranije je izjavio da su pekarski proizvodi na tržištu bezbedni i kvalitetni, ali da sa druge strane, proizvodni pogoni, a posebno oni mali, ne ispunjavaju sve norme.
Profesor pekarstva Đorđe Psodorov je ranije rekao da raste kvalitet proizvoda i da prizvođači ne krše namerno propise već to čine iz raznih razloga, jer smo siromašna zemlja. Prema njemu, jedan od glavnih problema je što kod nas ne postoji obaveza pakovanja hleba, pa se dešava da se ta namirnica nekada dostavlja i taksijem i drugim neodgovarajućim vozilima. Ipak, polako se suzbija crno tržište, a brašno i aditivi se nabavljaju od proverenih proizvođača. Na primer, kontrola je pokazala i da nema velikih problema u kvalitetu i da se ne krade na masi hleba.
Podsetimo, za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome značajno približili evropskim standardima. Tako pokazuju podaci iz analize o potrošnji stanovnika, prema kojima je 2006. godine za 365 dana svako od nas pojeo 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilogram. Ta potrošnja je manja za čak 290 grama od onoga što godišnje pojede jedan Nemac ili Danac, dok je u istoj ravni sa Austrijancima.
Komentari 9
A.kap
Koga briga za fiskalni, vazno je samo da ti kazu sta ti prodaju i koliko kosta, pa ti vidis, probas, ako ti odgovara, uzmes ili ne, uzimas jos ili ne uopste. Da bi zaista brinuo o fiskalnom racunu i placanju poreza, prvo odgovorni moraju da jasno gradjanima daju uvid na sta se trose pare od poreza i da li se trose na prioritetne stvari. Do tada, taj porez ce svima njima samo obezbedjivati neke lepe automobile i destinacije, pa me bas briga da li ce u dzep vlasnika ili politicara, mozda cak bolje i vlasnika nego onih koji su doveli do toga. Mozda cak i onih tamo radnika ako uspevaju da smuvaju, sto ne mogu reci da odobravam, ali gledajuci iz ovog ugla, mozda njima i najbolje da ide u dzep.
Maja
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar