Dok srpski doktori nauka beže iz zemlje, slovački doktoranti žive kao bubrezi u loju

Prema rečima Slobodana Radičeva iz Udruženja studenata doktorskih studija, u Srbiji ima oko 10.000 doktoranata, dok je onih aktivnih upola manje. Iz zemlje, dodaje Radičev, perspektivni ljudi odlaze jer moraju, a ne zato što to nužno žele, dok je u Slovačkoj, zemlji koja trenutno predsedava Evropskom unijom, situacija daleko bolja.

"Nije problem samo u univerzitetima, mnogo veći problem je opšta situacija u društvu. Srbija je trenutno jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope i ništa se ne popravlja. Ako uporedimo sa Slovačkom, pre pet godina naši i njihovi doktoranti imali su istu stipendiju koja je iznosila oko 450 evra. Danas u Slovačkoj doktoranti imaju preko 600 evra, dok u Srbiji naši ljudi dobijaju jedva 300 evra", rekao je Radičev, koji je inače godinama bio gostujući predavač u Slovačkoj.

Međutim, u Srbiji je prava sreća dobiti i tih 300 evra stipendije, jer fakulteti imaju velikih problema da prime doktorante kako bi se bavili naukom. Uglavnom stipendije dobiju već aktivni asistenti, koji moraju da drže predavanja, a retko se bave naukom, dok studenti koji dođu sa drugih fakulteta uglavnom moraju da plate doktorske studije. Na ovaj način u srpskoj prosveti naukom mogu da se bave samo srećnici zaposleni na projektima, koje naša država raspisuje na četiri godine, potvrdio je za 021 Dubravko Ćulibrk, jedan od najmlađih profesora na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

"Osnovni problem je što nema projekata i normalnog projektnog finansiranja, da bi doktoranti na njima radili bez obaveze da predaju na fakultetu. Problem je što se školuje kadar za koji se unapred zna da će biti zaposlen na fakultetu da predaje. To nije održivo, jer ima dosta doktoranata, a nedovoljno profesorskih mesta. Normalno bi bilo da se budući profesori školuju i ovde i u inostranstvu, a ne da ceo svoj radni vek provedu na matičnom fakultetu", smatra Ćulibrk i dodaje da se na taj način koči razvoj nauke i domaćeg školstva, jer nema razmene znanja, te da u Srbiji još važi predrasuda "da je bolje imati državni posao jer je sigurniji".

Sa druge strane, u Slovačkoj, zemlji koju poslednjih godina sve više biraju kako domaći radnici tako i studenti, situacija je daleko bolja, odnosno sređenija. To je potvrdila i Zuzana Huravik iz Kovačice, koja je zbog svog slovačkog porekla lako upisala Univerzitet Komenskog, na kome je sada doktorant pedagogije.

"Za razliku od Srbije, gde postoji budžetsko i samofinansirajuće studiranje, u Slovačkoj država svima plaća pet godina studiranja, dok samo oni vanredni plaćaju školarinu. Za samo upisivanje doktorata uslovi su slični kao i u Srbiji, ali je veliko interesovanje za studiranje ovde jer su uslovi za istraživanja i zaposlenje daleko bolji", rekla je ona.

(laboratorija u Biomedicinskom centru)

Sa njom se složio i Lukaš Jakl, doktorant u Biomedicinskom centru Slovačke akademije nauka, koji je za 021 potvrdio da je zadovoljan kako svojim primanjima tako i svojom istraživačkom perspektivom u okviru centra, ali i napomenuo da situacija nije sjajna u baš svim sferama nauke.

"Zadovoljni smo primanjima jer ne moramo da plaćamo poreze zbog toga što smo studenti, a država nam plaća zdravstveno osiguranje, te nam ostaje oko 660 evra mesečno. Iako su naše laboratorije odlično opremljene, istraživanje i nauku finansira država, dok na primer u oblasti tehnologije, automobilizma i u IT sektoru ima dosta stranih investitora koji mnogo ulažu u istraživanja, pa otud i za doktorante tu ima mnogo više posla", kaže on.

Do koje mere je ulazak u Evropsku uniju i upliv velikih investitora u Slovačku važan za razvoj svih vrsta nauka za 021 svedoči Rastislav Hovanec, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije.

"Srećni smo da imamo toliko mnogo stranih investitora koji su ovde otvorili kompanije, pa vrlo uspešno zapošljavaju PhD studente, jer su dosta jeftiniji za poslodavce, a i pomažu pri razvijanju inovacija. Slovački studenti koji odlaze u inostranstvo često se vraćaju jer ih ovde čekaju dobre poslovne mogućnosti, barem u tim tehnološkim oblastima. To je zapravo jako važno, jer tako donose svoja znanja i iskustva koja su stekli u inostranstvu", rekao je on.

Na konstataciju da svršeni doktoranti u Srbiji često mogu čuti da su prekvalifikovani, te da kompanije ne mogu da ih plate koliko zaslužuju, Hovanec odgovara da se to u Slovačkoj ne može desiti.

"To nije slučaj u Slovačkoj, jer većina kompanija ceni kada njihovi radnici imaju specijalnosti. Pre 30 godina samo 15-20 odsto ljudi je bilo visokoobrazovano, a sada 10-15 odsto njih ima doktorske studije. Tako da je danas imati doktorsku diplomu neophodnost ukoliko osoba želi da napreduje na ozbiljnije i visoke pozicije", potvrdio je on.

Komparacija između Srbije i Slovačke pokazala je da ulaskom u Evropsku uniju možemo očekivati eventualno da se kroz strane investicije poboljšaju ekonomska situacija i pravni osnovi koji bi doktorantima dali mogućnost da rade svoj posao i za to budu adekvatno plaćeni. Tako mladi genijalci ne bi morali da beže iz svoje zemlje i učestvuju u unapređenju tuđih zemalja, već bi mogli da ostanu u Srbiji i učine je boljim mestom za život svih nas.