Kako su nastali Smoki, Plazma, Bananica i Rubinov vinjak?
- Majstor Franja Vaja, znalac čokolade i njenih poslastica, preuzeo je fabriku "Roda", preteču današnjeg "Štarka" i u njoj stvorio prvu čokoladnu bananicu, 1938. godine. Za nju je Vaja dobio 1,5 dinara od ondašnjih vlasti, kao nagradu za novi proizvod na tržištu. Izgled i ukus bananice nije se menjao od kada je nastala, ali receptura je ostala naša mala tajna. Sastojci jesu poznati, alga agar-agar se i danas koristi za želiranje. Našu bananicu potrošači nepogrešivo prepoznaju u moru sličnih na tržištu - kaže za Novosti Bojana Vidaković, brend menadžer beogradske "Soko Štark Atlantik grupe".
Zavod za intelektualnu svojinu Srbije, 2012. i 2013. godine odobrio je da bananica na ambalaži nosi zakonom zaštićeni žig sa sloganom "jedina prava". Samo u Srbiji, godišnje se pojede čak 70 miliona komada ovog slatkiša.
Uz bananicu, pre četiri i po decenije rođena je još jedna "legenda" - smoki, flips sa kikirikijem. Nastao je 1972. godine i prvi je flips proizveden u jugoistočnoj Evropi!
- Tokom prvih godina, receptura je dorađivana i menjana, a vremenom je postala strogo čuvana tajna poslovnog uspeha. Sirovine koje se koriste za smoki su kukuruzni griz, kikiriki, biljna mast, sojino brašno i so. I ništa više. Smokiju se ne dodaju aditivi, arome ili pojačivači ukusa, a neke od sirovina su namenski razvijane samo za smoki. Specifičan po svim karakteristikama, preliv smokija je jedinstven u svetu flipsa. Osim toga, kada je smoki počeo da se proizvodi, njegova kesica sa “prozorom” bila je hit ambalaža i to dizajnersko rešenje bilo je rezultat rada "Štarkovog" tima dizajnera. Slova u imenu poroizvoda bila su rukom pisana - navode u Štarku.
Dušan Milenković, tehnolog “Rubina” zajedno sa petočlanim timom stvorio je pre 60 godina čuveni vinjak.
- Kako se priča, Milenković je bio izuzetno darovit i radoznao čovek, koji je zajedno sa grupom najboljih radnika, 1957. godine, započeo eksperimente i došao do sada već čuvene formule. Sa njim u timu bili su Radoslav Đorđević, Žikica Vujičić, Milovan Milojković Teča, Milutin Vujičić i Radoslav Cvetkovićem Ruo, a Miodrag Veljković je kasnije usavršio proizvodnju vinjaka. Oslanjali su se na francusku tehnologiju, primenjenu na domaćim sortama grožđa među kojima je dominirao "prokupac", kao najrasprostranjenija vinska sorta grožđa u Srbiji - priča za Novosti Marija Đurđević, brend-menadžer kruševačkog "Rubina".
Osnovna sirovina vinjaka, prema njenim rečima, jeste grožđe. Dobija se od vina, njegovom destilacijom i starenjem u hrastovoj buradi, najmanje 2 godine.
- Zapremina buradi je 500 litara. Napravljeni su isključivo od hrasta poreklom iz istočne Srbije, a izrađuju se samo u pinterskoj radionici “Rubina”. Ova isključivost u poreklu hrastovine doprinosi specifičnom karakteru vinjaka - kaže Marija Đurđević. Godišnje se proda više od tri miliona litara vinjaka, a za poslednjih šest decenije, prodato je više od 300 miliona litara ovog pića.
Istorija "Bambijeve" Plazme, kako kaže urbana legenda, počinje 1902. godine u Milanu, gde je Cezar Skoti, jedan od najvećih trgovaca plasmonom - izolatom proteina dobijenog iz mleka, otvorio svoju fabriku. Polovinom prošlog veka, u njoj se zaposlio Srbin - Petar Tutavac, poreklom iz Požarevca. Posle Cezarove smrti, fabrika je prodata, a Tutavac je otpušten, pa se vratio u rodni grad.
Iz Milana je poneo znanje koje je primenjivao radeći za Cezara, pa je rešio da originalni italijanski recept malo promeni i napravi proizvod koji će biti sličan onom koji se prodaje u Italiji. Tako je nastala naša “Plazma”, koja se zbog spora početkom sedamdesetih godina prošlog veka sa italijanskim "Plasmonom", u inostranstvu prodaje pod nazivom “Lane”.
Komentari 14
Jelena
Zanovetalo
Zbogom Plazmo
Od tada sam prestao da uzimam Plazmu, u potpunosti, jer mi dete ima alergiju na nju.
Čestitam na unapređenjima!
A sa ostalim stvarima nemamo problema. Smoki je zakon, kao i bananice.
Vinjak kakav god bio, danas nam je luksuz, zahvaljujući "novim i boljim vremenima".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar