Kuda bi odvelo roditeljsko ocenjivanje nastavnika

 I da li bi se ideja novog ministra prosvete, Mladena Šarčevića mogla pretvoriti u nekakvu vrstu presije ili ucene roditelja prema nastavnicima. Ministar Šarčević svakako je uzburkao javnost svojim predlogom i podelio roditelje i školu.

Roditelji često misle da im dete nije pravično ocenjeno, jer nemaju realan stav kada su u pitanju njihova deca. Moguće je i da roditelji budu u pravu, ali je mnogo verovatnije da bi uvođenje roditeljskog ocenjivanja nastavnika samo dodatno podstaklo korupciju i pad nastavničkog autoriteta.

I prosvetni radnici ovu ideju prihvataju vrlo rezervisano. Oni, naime, ističu da je neka vrsta nadzora nad radom nastavnika dobrodošla, ali istovrmeno ističu da je potrebno utvrditi jasna pravila i kriterijume po kojima bi se to radilo.

"Niko nikome nije neprijatelj, nikome neće roditelj biti dodatni inspektor, ali ćemo videti šta ko od nas treba da procenjuje i šta nam je zajednički cilj. Imprerativ je da su deca u centru pažnje", poručio je ministar Šarčević.

Zlatko Grušanović, direktor beogradske Osnovne škole “Vuk Karadžić” smatra da bi bilo dobro da se nastavnici nekako ocenjuju, kako bi se odvojili dobri i loši predavači. "Realno, nisu ni svi nastavnici isti. Ima dobrih i loših. Roditelji mogu da bude jedan od segmenata u tom procesu ocenjivanja, ali ključni faktor bi, prema mom mišljenju, trebalo da budu rezultati rada nastavnika", ocenjuje Grušanović za Blic.

Nadzor nad nastavnicima bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude kontinuiran, jer se samo tako može doći do relevantnih rezultata. "Mnogi roditelji se u školi pojave tek pred kraj godine, kada se zaključuju ocene. Tada pokušavaju sve i svašta ne bi li popravili ocenu detetu", dodaje on.

Ni Milan Jevtić, nastavnik istorije u Politehničkoj školi u Kragujevcu i potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, ne odbacuje unapred ovu ideju, ali ističe da prosvetari nemaju dovoljno informacija u vezi sa time šta je ministar želeo da kaže. On napominje da su prosvetni radnici najocenjivaniji, jer to radi čak 11 inspekcija i raznoraznih tela.

"Zavisi koji bi bili parametri za ocenjivanje nastavnika. Većina roditelja, naime, nije kompetentna da ocenjuje, na primer, pedagoški rad i pitanje je šta oni žele, da li da im dete dobije dobru ocenu ili da nešto nauči. Mislim da isto koliko roditelji ne bi voleli da ih nastavnici ocenjuju o tome kakvi su roditelji, da ni mi ne bi voleli da nas roditelji ocenjuju", kaže Jevtić.

Baš zbog toga, kako kaže, postoji opasnost da roditelj negativnom ocenom “kazni” nastavnika koji je njegovom detetu dao lošu ocenu, iako je to, recimo, sasvim zasluženo. On dodaje i da bi, u svako slučaju, ova ideja, pre nego što se realizuje, morala da bude zakonski regulisana.

Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da treba da postoji društveni ugovor između škole i roditelja. "To je postojalo pre 30 godina. Roditelji i škole su sarađivali, kako bi deca izrasla u obrazovane i socijalizovane osobe. Kako se model vaspitanja promenio, tako je nastao i konflikt između škole i roditelja. Za to imate argumente i sa jedne i sa druge strane. Roditelji smatraju da nastavnici nisu kao što su nekada bili i obrnuto. Roditelji štite decu od škole, a nastavnici se plaše roditelja, raznih tužbi, inspekcija, skandala. Tu sada postoji latentni sukob", objašnjava Milivojević.