Nastavnici više neće moći da lažiraju uspeh i ugled?

Ministar prosvete Mladen Šarčević je ranije najavio da bi srpske škole mogle bi ubuduće da budu rangirane po kvalitetu, baš kao što su, na primer, svetski univerziteti rangirani na Šangajskoj listi. Visoko rangirane škole imaće određenu vrstu autonomije, brže će ući u sledeću fazu reforme, što će se potom odraziti na finansiranje škola i na unutrašnju raspodelu.

"Na tome ću insistirati, jer unutar samih kolektiva postoje oni koji su odmakli brže, oni za koje postoji mogućnost međunarodnog usavršavanja. Red je da se jednom o tome priča, neko ko ima loše rezultate u veoma uspešnoj školi biće rangiran nisko, nikome ko nije ostvario dobre rezultate neću potpisati da bude direktor škole, jer je odnos kvaliteta škole i rada direktora u tesnoj povezanosti", kazao je Šarčević.

Korist će od ovoga, kako kaže, biti dvostruka – biće moguće nagraditi kvalitet tamo gde se prepoznaje, a biće dobro i kada prosveta kao branša u okviru budžeta bude tražila uvođenje platnih razreda prema drugima.

Merljiv sistem uspeha umesto "dobrog glasa"

Prosvetni radnici su pozdravili ovu ideju jer, kako kažu, "niko ne prati uspeh đaka u kasnijim fazama školovanja". Mirjana Sloboda, direktorka osnovne škole "Skadarlija", kaže da oni ne znaju "kakvi su naši đaci u srednjim školama, kakav uspeh postižu".

"Svi mi po školama znamo da nisu svi isti, da postoji razlika među nastavnicima. Samo treba sada da na osnovu merljivih krierijuma napravimo tu granicu i da oni koji imaju bolje rezultate budu i nagrađeni", dodaje Sloboda za Blic.

A kriterijumi bi, prema njenom mišljenju, osim uspeha samih učenika u školi, mogli da budu i rezultati đaka na takmičenjima. Na osnovu toga bi se moglo utvrditi i da li su neka škola ili profesor zasluženo na dobrom glasu, ili to duguju "fabrikovanim" rezultatima.

Kako da vukovci ne dožive potop

Ako, na primer, jedna generacija osnovaca neke škole ima 30 vukovaca, a potom samo manji broj njih postiže odličan uspeh u daljem školovanju, to može da ukaže da nešto u samoj osnovnoj školi ne funkcioniše kako treba, odnosno da im je uspeh "poklonjen".

Ovakvim praćenjem učenika koje predlaže Sloboda, mogla bi da se spreči hiperprodukcija odlikaša, do koje bi moglo da dođe usled želje pojedinih nastavnika, alii direktora da se prikažu u što boljem svetlu.

Ministar za Blic podseća da je nešto slično sistemu klasa nešto postojalo pre 40 godina, ali da sada, na žalost, to nije slučaj.

"Treba, međutim, pre svega da se utvrde kriterijumi na osnovu kojih bi se utvrdio i pedagoški kvaliteti radnika", navodi Šarčević, dodajući da će to ocenjivanje biti eksterno, što znači da ne mogu direktor i nastavnici jedne škole da ocenjuju svoje kolege iz istog kolektiva.

Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ističe da je tu nameru podržala kada je prvi put predstavljena još pre nekoliko godina, dok je ministar finansija bio Lazar Krstić. Njeno sprovođenje bi, kako kaže, značilo dosta za poboljšanje stanja u obrazovanju, ali dodaje i da je veoma skeptična u pogledu njene realizacije.

"To, naravno, ne zavisi od ministra. Mi tu ideju zdušno podržavamo, što smo mu i poručili. Problem je u sistemu, a pre svega oko načina vrednovanja rada profesora. Ko će da proceni rad jednog profesora? Da li će to da bude direktor škole koji je na tu funkciju došao po političkoj liniji ili tako što ga je 'progurao' neko u školskom odboru, pitanje je da li je ikada uzeo dnevnik u ruke", kaže Janković.

Na konstataciju da bi vrednovanje bilo eksterno, dakle od ljudi van škole, ona uzvraća da je sistem eksternog ocenjivanja, na žalost, doživeo fijasko.

"Lično sam doživela da mene, kao profesora srpskog jezika koji predaje i retoriku, na času retorike ocenjuje osoba koja je po struci veterinar. Nije, dakle, ni profesor na Veterinarskom fakultetu, nego baš veterinar. E sad, pitanje je kako je takva osoba došla u Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja", kaže Janković i ponavlja da je problem u sistemu.