Izmene zakona ugroziće finansijsku stabilnost lokalnih samouprava

Razlozi kojima je Vlada Srbije obrazložila potrebu predstojeće izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kojom se omogućava da prihodi od poreza na zarade u većem procentu završe u republičkoj "kasi", sisu u potrebnoj meri tačni i mogu se dovesti u sumnju, zbog čega je diskutabilna i sama potreba za izmenom zakona, upozorava Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), uz pozivanje na podatke Ministarstva finansija, kao i "drugih zvaničnih izvora u Srbiji i Evropi".

U izveštaju NKD o odnosu budžetskih prihoda na lokalnom i centralnom nivou vlasti u Srbiji i Evropskoj uniji, upozorava se da će ovakve zakonske izmene ne samo dodatno da pogoršaju nezadovoljavajuće stanje u lokalnim budžetima, već i da još više poremete ionako izuzetno loš odnos javnih prihoda na različitim nivoima vlasti. Prema podacima Ministarstva finansija i statističke službe EU Eurostat, u Srbiji su, naime, svih 145 gradova i opština, te autonomna pokrajina Vojvodina, prošle godine imale samo 11,68 odsto ukupnih budžetskih prihoda.

Ovako nizak procenat učešća "lokala" i Vojvodine u ukupnim budžetskim prihodima u suprotnosti su sa zakonodavstvom i praksom većine država EU. U 28 država EU lokalnom nivou vlasti prošle godine je u proseku pripala bezmalo jedna trećina njihovih ukupnih javnih prihoda (31,60 odsto), a u Finskoj, Danskoj i Švedskoj, koje su "sinonim" za visoki životni standard, skoro polovina tih prihoda (47,9 odsto, 47,7 odsto i 45,6 odsto).

Od 1. januara sledeće godine, kada će početi primena Zakona o izmeni zakona o finansiranju lokalne samouprave, lokalne samouprave imaće još nepovoljniji budžetski tretman. Umesto dosadašnjih 80 odsto prihoda od poreza na zarade njima će ostajati 66, odnosno 74, odnosno 77 odsto, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima. Razlika će otići u republičku kasu, koja će biti "bogatija" za 4,8 milijardi dinara.

"Ovakva zakonska izmena doprineće da budžetski prihodi na lokalnom nivou ne pređu deset odsto ukupnih budžetskih prihoda u zemlji. To je ne samo suprotno standardima EU, već će ugroziti finansijsku bezbednost gradova i opština. Takođe, pošto nijedan gradonačelnik ili predsednik opštine nije negativno reagovao na ovakvo smanjivanje lokalnih budžeta, jasno je da građani ne mogu računati da će lokalne vlasti stati u zaštitu budžeta ukoliko centralna vlast ili njihova politička stranka odluče da se taj budžet smanji. Koga onda predstavljaju lokalni političari?", kaže za "Danas" predsednik Upravnog odbora NKD Mladen Jovanović.

U obrazloženju Vlade, kao predlagača zakonskih izmena, tvrdi se da je dosadašnja poreska "darežljivost" prema lokalnom nivou bila loše rešenje jer je zbog nje fiskalni deficit rastao 1,1 odsto BDP godišnje, a na "lokalu" rasli rashodi za zarade i padali kapitalni izdaci. U obrazloženju se navodi i da porez na zarade u modernoj fiskalnoj praksi dominantno pripada centralnom nivou vlasti. Istovremeno se čulo i da su gradovi i opštine prihod od poreza na zarade u velikoj meri "trošili na povećanje zarada i nova zapošljavanja".

Ceo tekst na ovu temu možete pročitati OVDE.