Srbija na 65. mestu u svetu po kvalitetu zdravstva, pri samom dnu

Od zemalja u okruženju najbolja je Hrvatska, na 42. mestu, sledi Crna Gora na 51, Albanija na 53. i Makedonija na 61, dok su iza Srbije Bugarska (67), Bosna i Hercegovina (73) i Rumunija (74)

U studiji objavljenoj u britanskom medicinskom žurnalu Lanset prati se napredak zdravstvenih pokazatelja povezanih sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Studiju je sproveo američki Institut za merenja i procenu zdravlja (IHME) iz Sijetla, a finansirala fondacija Bil i Melinda Gejts.

Konkretno, Srbija je najniže ocenjena za ispunjene potrebe žena za modernim načinima kontracepcije, gde je dobila ocenu 37 od 100. Ovo je problem celog regiona, pa je Makedonija dobila 17 poena, Albanija 10, Hrvatska 34 a Crna Gora 31.

Problemi su i stopa smrtnosti kao posledica prirodnih sila, gde je dobila ocenu 40. Ovaj pokazatelj se meri u kontekstu cilja Ujedinjenih nacija da se poboljša položaj najsiromašnijih slojeva stanovništva, a time i njihova izloženost nesrećama.

Ocenu ispod 50 na skali od 0 do 100 Srbija je dobila i za stopu samoubistava (44), pušenje (43), kao i higijenu, odnosno udeo ljudi koji nemaju adekvatnu higijenu, odnosno ne peru ruke vodom i sapunom (43 poena). Dobru ocenu Srbija je dobila po pokrivenosti univerzalnom zdravstvenom zaštitom (89).

U izuzetno dobroj poziciji je i po neadekvatnoj uhranjenosti dece – po suzbijanju nedovoljnog razvoja usled neuhranjenosti dobila je ocenu 91 od 100, neuhranjenosti 87, a nešto je lošija po prekomernoj uhranjenosti dece – 65, što je i dalje izuzetno dobar rezultat u poređenju sa bolje rangiranim evropskim zemljama.

Iz izveštaja proističe da bi Srbija trebalo da unapredi i situaciju sa zagađenošću vazduha sitnim česticama do 2,5 mikrona gde je dobila ocenu 51, rizik od nasilja (55 ođ 100), i rizik povreda i bolesti na poslu (60). Nemačka je na 15. mestu, Italija na 20, Austrija na 31, Hrvatska na 42. a Crna Gora na 51. mestu.

Položaj na listi je u izvesnoj srazmeri sa bogatstvom zemlje, a autori studije su poredili socio-demografski indeks zemlje, koji uključuje prihod po stanovniku, obrazovanje i stopu plodnosti, i poredili očekivane rezultate sa nalazima istraživanja.