Besplatna pravna pomoć u Srbiji dostupna od 2018.

U Ministarstvu pravde EurAktivu je rečeno da je urađen Nacrt zakona i da je planirano da se usvoji do kraja godine i primenjuje od 1. januara 2018.

Evropska unija traži od Srbije donošenje ovog zakona, koji je i jedan od uslova za napredak pregovora sa EU, predviđen Akcionim planom za poglavlje 23. Ovim planom bilo je predviđeno da se zakon usvoji u trećem kvartalu 2016, što je rok koji je već probijen.

Najnovija verzija zakona, koja će verovatno ući u skupštinsku proceduru i u koju je EurAktiv imao uvid, predviđa mogućnost besplatne pravne pomoći za širi krug korisnika u odnosu na ranije verzije ovog propisa, pa je prema oceni Jukomovog stručnjaka Milana Filipovića krug korisnika zadovoljavajući.

Filpović je istakao je da je važno da je predviđena besplatna pravna pomoć za one koje bi troškovi postupka mogli ekonomski da ugroze i ocenio, ističući da je reč o njegovoj ličnoj proceni, da bi to rešenje omogućilo da besplatnu pravnu pomoć traže i ljudi sa uobičajenim prihodima u Srbiji od 20 do 30 hiljada dinara.

"Ovo je dosta važno jer su uslovi za socijalnu pomoć kod nas dosta restriktivni i sama socijalna pomoć je dosta niska, oko 7.000 dinara mesečno, tako da bi ova odredba proširila krug potencijalnih korisnika s obzirom na visoke advokatske tarife, visoke troškove postupka, na dosta širok krug ljudi", naveo je on.

U novom nacrtu koji je trenutno u opticaju predviđeno je da pored korisnika socijalne pomoći pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju i osobe koje bi zbog plaćanja pravne pomoći osiromašile i stekle uslov za socijalnu pomoć, kao i niz posebnih kategorija poput žrtava porodičnog nasilja, torture i trgovine ljudima, azilanata i izbeglica, osoba o čijoj poslovnoj sposobnosti se vodi postupak i dece u sistemu socijalne zaštite.

Sa druge strane, u Jukomu imaju primedbe na zabranu pravnim klinikama, javnim beležnicima i službama za podršku žrtvama i svedocima da pružaju pravnu pomoć, poput pružanja pravnog saveta o postupku i sastavljanja podneska, i smatraju da je takvo ograničenje nepotrebno.

"Odete u pravnu kliniku i treba vam recimo predlog za izvršenje za zaostale alimentacije, to vam student prava ne može uraditi, iako objektivno to može da uradi kvalitetno, ali to po ovom zakonu nije moguće", rekao je Filipović, dodajući da se dosta slučajeva obraćanja sudu odnosi baš na alimentaciju.

Filipović smatra da je loše što je besplatna pravna pomoć onemogućena u prekršajnim postupcima u kojima nije zaprećena kazna zatvora i objašnjava da u toj oblasti ima postupaka koji su značajni jer su potrebne promene zakona.

"To je nama jako problematično kao pružaocima besplatne pravne pomoći jer veliki broj naših strateških slučajeva u kojima se mi zalažemo za izmenu zakona jesu upravo prekršajni postupci za koje nije zaprećena kazna zatvora, na primer prema Zakonu o javnom okupljanju", naveo je Filipović.