Radno mesto s platom od 1.200 evra u Srbiji upražnjeno

Ovaj dokument je prvi konkretan program podsticajnih mera za IT sektor, koji će petostruko uvećati broj programera koji se školuju na visokoškolskim ustanovama.

Cilj ovog dokumenta je razvoj uspešnih IT preduzeća i proizvoda, unapređivanje administrativnog okruženja, obuka kadrova i modernizacija poslovanja u svim privrednim granama, piše Politika. Modernizaciju moramo sprovesti što brže jer nedostatak kadrova predstavlja najveću kočnicu još bržem razvoju IT sektora, kažu predstavnici udruženja "Startit", koje godinama besplatno obučava buduće programere. Osim toga, važno je obezbediti stabilan izvor prihoda za početnike u ovom poslu, jer se inovacija ne mogu razvijati kreditnim zaduživanjem, već bi trebalo osnovati posebne fondova namenjene u ove svrhe.

Kompanije se bore sa hroničnim nedostatkom kadrova jer se u redovnom obrazovnom sistemu za ovaj posao obrazuje između 1.000 i 1.500 ljudi godišnje. U Srbiji su, u ovom trenutku, raspisani konkursi za oko 600 pozicija za stručnjake informacionih tehnologija, a za svaku poziciju nedostaje po dvoje ili troje ljudi. Informacija o potrebi 30.000 IT stručnjaka nije proizvod fikcije, već predstavlja realnost.

O značaju IT industrije dovoljno govori podatak da je Srbija prošle godine dostigla rekordan izvoz softverskih usluga od 678,3 miliona evra, a neto izvoz iznosi 317,4 miliona evra. Izvozni prihodi od ove vrste usluga utrostručeni su u periodu od 2008. do 2015. godine, a prihodi od kompjuterskih usluga četiri puta su veći.

Krajem avgusta najavljeno je formiranje ministarskog tima za IT sektor, sa zadatkom da se izvoz softvera u naredne dve godine poveća sa 410 miliona na više od dve milijarde evra. Na čelu tog ministarskog tima trebalo bi da bude ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić, koja je već održala nekoliko sastanaka sa predstavnicima IT sektora.

"Po vrednosti izvoza, usluge u IT sektoru prošle godine bile su na trećem mestu i to odmah iza kukuruza i smrznutog voća. Ipak, više od polovine programera u Srbiji nema relevantno fakultetsko obrazovanje. To je značajan podatak, ali on ne utiče na njihovu platu, čiji je prosek 1.225 evra", kaže Zoja Kukić, jedna od članova tima "Startit".

Kako bi mladi ljudi uspeli da pokrenu firmu i da uspešno posluju u IT sektoru, potrebno im je obezbediti finansiranje iz posebnih fondova za razvoj inovacija, mišljenje je Gordane Danilović-Grković, v. d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd.

"Mlad čovek koji želi da razvije biznis u ovoj oblasti mora da nauči da posluje, da prodaje svoje proizvode, da okupi tim i razvija inovacije. On se bori sa konkurencijom iz razvijenijih država, ali ukoliko uspe u poslu korist će imati celo društvo. Baš zbog toga razvoj inovacija ne može da se finansira iz bankarskih kredita jer za početnike to može biti pogubno", naglašava ona.

Predstavnici Ministarstva trgovine najavljuju da će podržati IT preduzetništvo i start-ap projekte bespovratnim kreditima, ali su predviđeni "poreski krediti za ulaganje u istraživanja i razvoj, kao i podrška izvoznicima".

Najbolje IT firme rastu uz najbolje fakultete

Činjenica je da se IT centri najčešće formiraju oko obrazovnih institucija, pa se najveći broj IT firmi nalazi u Beogradu i Novom Sadu oko beogradskog ETF-a i Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Za osam godina, koliko postoji Naučno-tehnološki park u Beogradu, u ovom udruženju obučeni su stručnjaci koji su osnovali 60 preduzeća u kojima radi 300 inženjera. Oko 30 zaposlenih u ovim firmama vratilo se iz inostranstva kako bi nastavilo da radi u Srbiji. Čak 70 odsto prihoda ovih preduzeća dolazi iz izvoza.

"U naredne četiri godine, broj stručnjaka iz ove oblasti biće petostruko uvećan. I to ne samo povećanjem upisnih kvota na odgovarajućim fakultetima, već i uvođenjem informatike i programiranja u osnovne škole. Osim toga, organizovaćemo programe IT obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije", kažu predstavnici ovog ministarstva.