Stopa korupcije visoka, a sudovi ublažavaju kazne

Podatak da se to dogodilo u pet od 27 pravosnažnih presuda za primanje i davanje mita koje je Apelacioni sud u Beogradu doneo od 2011. do 2015. godine izneo je sudija ovog suda Sretko Janković.

Tokom četiri godine okrivljene su 33 osobe, od kojih samo dvoje njih za davanja mita. Ipak, jedan od njih je osuđen uslovno, a drugi je oslobođen kazne. U ostalim slučajevima reč je o službenim licima koja su primila mito, a među njima je najviše policijskih službenika i lekara.

Većina je osuđena na zatvorsku kaznu, ali je najveći broj tih kazni ublažen ispod zakonom propisanog minimuma od dve godine zatvora. Od 25 osuđenih na kazne zatvora, samo je troje osuđeno na kazne iznad dve godine, a ostalima je kazna ublažena minimuma. Zakonski maksimum za primanje mita je 12 godina, najteža pravosnažno izrečena kazna je tri i po godina zatvora, dakle opet mnogo bliža minimumu nego maksimumu.

Najčešće su izricane kazne od godinu, a slede kazne od šest meseci zatvora. Bilo je i slučajeva da osuđenik kaznu izdržava u svom stanu.

Kako za "Politiku" kaže sudija Sretko Janković u skoro svim slučajevima zahtevani ili primljeni poklon je bio novac.

"U jednom slučaju korist se sastojala u plaćanju aranžmana za letovanje, uključujući i avionske karte. Iznosi primljenog novca se kreću od 300 dinara do 19.000 evra. Može se zaključiti da je reč o pretežno 'sitnoj korupciji', ali to ne može biti razlog da učinioci zasluže takvu blagost sudova kod izricanja kazni", kaže Janković.

Međutim, iz analiziranih presuda se čak i ne vidi da li je visina pribavljene koristi uticala na visinu izrečene kazne. Kako kaže Janković, samo u jednom predmetu je sud pogrešno kao olakšavajuću okolnost cenio "male iznose pribavljene imovinske koristi".

"Ni prvostepeni ni drugostepeni sudovi ne ulažu dovoljno napora da obrazlože odluku o kazni, već to rade rutinski i površno. Obrazloženja su šablonska, stereotipna i uopštena", objašnjava ovaj sudija.

On dodaje da se olakšavajuće okolnosti uglavnom odnose na ličnost okrivljenog, prodoične prilike, kao i da li je osuđeni oženjen, otac i slično.

"Neke okolnosti sudovi su pogrešni cenili kao olakšavajuće, na primer 'korektno držanje okrivljenog u postupku, jer se uredno odazivao pozivima suda', a znamo da je to obaveza okrivljenog. Činjenica da je neko izgubio posao nikako ne može biti olakšavajuća okolnost kod primanja mita, jer je upravo zloupotrebio svoju javnu službu radi postizanja nezakoniti lične koristi", ističe Janković.

Iako se po izrečenim kaznama ne bi moglo reći da su sudovi tražili i otežavajuće okolnosti, ipak se u pojedinim presudama može naći i ranija osuđivanost kao otežavajuća okolnost. Tako je u jednoj presudi navedeno da je okrivljeni bio policijski službenik čija je osnovna funkcija suzbijanje kriminala.

Takođe, poražavajući podatak je da krivični postupci za primanje mita traju veoma dugo. U čak 16 predmeta postupak je traja oduže od pet godina, dok je samo u jednom predmetu okončan u roku od jedne godine. U čak tri slučaja je prošlo 11 godina od izvršenja krivičnog dela do pravosnažno izrečene kazne, jedan slučaj je trajao 16 godina, a drugi 17. Sudija Janković pita da li kazna izrečena posle 11, 16 ili 17 godina može ostvariti svoju svrhu.

"Analiza pravosnažnih presuda je pokazala da je kaznena politiku sudova za primanje mita bila izuzetno blaga, jer u 80 odsto slučajeva okrivljenima izrečena ublažena kazna", dodaje Janković.

Jedan o problema je i što je kaznena politika i neujednačena, jer je isti sud u sličnim slučajevima izrekao veoma različite kazne.

Neophodno je da se ustanovi zvanična statistika o izrečenim kaznama, jer pravosudna ne sadrži potrebne podatke na osnovu kojih bi sudija imale uvid u situaciju. Izricanje različitih kazni za slične slučajeve, naglašava Janković, narušava princip jednakosti građana pred zakonom. Pritom je Srbija na 71. mestu među 168 zemalja prema indeksu percepcije korupcije.

Inače, nedavno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazalo je veliki procenata građana ne veruje u pravosuđe, ali je zabrinjavajuć bio i podatak da čak 58 odsto građana ne bi prijavilo slučaj korupcije ukoliko mora da ostavi lični podatak. Više o tome možete pročitati OVDE.