Kult vođe opstaje, jer se ljudi poistovećuju sa njim

Upravo nedostatak jakog lidera je ono što muči opoziciju. Njihov problem je što nemaju čoveka koga birači vide kao svog spasitelja i vođu. Svesni te mane, opozicija je počela svog kandidata za predsedničke izbore da traži van politike.

Prema pisanju "Blica", u savremenim i razvijenim demokratijama stvari funkcionišu drugačije. Građanima je važno šta politička stranka ili opcija ima da ponudi i na koji način može da poboljša kvalitet njihovog života. U Srbiji pak stvari su potpuno obrnuto.

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da je politička kultura u Srbiji na veoma niskom nivou, iako postoje obrazovani ljudi koji razumeju šta su izbori i ideologija.

"Ukoliko bi sada napravili anketu sa pitanjima šta je demokratija, kakav je naš politički sistem, kakav politički program zastupaju stranke na vlasti, 80 odsto građana na ta pitanja ne bi moglo da odgovori. Ovde se ljudi vezuju za ličnosti, za ono što vide, nekome veruju, a nekom ne. U Srbiji uostalom politički program nije ni važan, jer stranke lako naprave zaokret za 180 stepeni", objašnjava on.

Od 1990. godine Srbija je imala četiri lidera - Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunicu, Borisa Tadića i Aleksandra Vučića. Prva tri su na vlasti proveli bar osam godina, dok aktuelni premijer danas ima podršku koliku je u svoje vreme imao samo još Milošević.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Čedomir Čupić smatra da je kod nas i dalje dominantna autoritarna politička kultura, u kojoj se uvek traže vođe, sa kojima se ljudi poistovećuju.

"Čak i komunizam, koji je proklamovao ravnopravnost svih građana, nije mogao da se oslobodi lidera. To je praktikovano i posle uvođenja višetranačja u Srbiji. Razlog može da se nađe u niskom nivou pismenosti građana, koji ne razumeju niti čitaju partijske programe. Oni to vole verbalno da čuju od svojih vođa, vezuju se za njih. Tog sindroma se nije oslobodila ni intelektualna elita", kaže Čupić za "Blic".

Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da ne postoji šablon koji čini dobrog lidera. Prema njegovim rečima, lider postaje onaj koji ume da se prilagođava vremenu i ima moć kratkoročnog predviđanja.

"Sledeća godina će biti specifična jer treba da se donese velika odluka pred predsedničke izbore. Srbija će morati da odluči da li će se distancirati od Rusije i postići pravno obavezujući sporazum sa Prištinom i tako ubrzati evrointegracije ili će uraditi sve suprotno. Ko predoseti šta građani žele biće novi lider", zaključuje Milivojević.