Onlajn nastava od sledeće godine u školama u Srbiji

Kod nas samo u pojedinim školama i pojedini nastavnici primenjuju ovaj moderni vid nastave, ali bi sve to trebalo da se promeni do idućeg 1. septembra.

Snežana Marković, pomoćnica ministra prosvete za srednje obrazovanje, objašnjava da se priprema zakonska regulativa za učenje na daljinu u osnovnim i srednjim školama, i da će već od naredne školske godine biti pokrenuto nekoliko pilot-projekata.

"Još imamo nedoumice oko toga da li će pravo na učenje na daljinu imati svi ili samo oni đaci koji ispunjavaju određene uslove, koje škole to mogu da rade, da li će se tako predavati samo pojedini predmeti ili svi, za koje obrazovne profile će biti dozvoljena ova mogućnost, da li će roditelji imati pravo da biraju šta će njihova deca da uče putem interneta, kako će se voditi evidencija i slično", nabraja Snežana Marković.

Ona ističe da će deo šire stručne debate svakako biti i pitanje da li će se formirati onlajn škola na nacionalnom nivou ili će škole samostalno da organizuju učenje na daljinu. Za sada nisu definisani ni kriterijumi koje će "onlajn nastavnici" morati da ispunjavaju, kako vrednovati učinak i na koji način sprečiti lažiranje na ispitima.

"U svetu postoje metode kojima se obezbeđuje regularnost onlajn ispita i nema potrebe da tu izmišljamo nešto novo. Sinhrona komunikacija sa video-konferencijom može da bude jedna od opcija. Takođe je veoma važno da se onlajn kurs ne zasniva samo na čitanju tekstova i gledanju slajd prezentacija i testova, već da se iskoriste sve mogućnosti multimedija i saradničkog rada nastavnika i učenika", objašnjava za "Politiku" pomoćnica ministra.

Čim bude završen nacrt, stručna javnost će moći da komentariše rešenja oko kojih postoje dileme ili više opcija jer, dodaje, u Ministarstvu prosvete ne žele da rade iza zatvorenih vrata i u uskom krugu, pošto je ovo veoma ozbiljan posao i može da ima mnogo negativnih posledica ako se loše uradi.

Kod nas škole, formalno, od 2013. godine imaju zakonsko pravo da organizuju onlajn nastavu, ali su izostali paragrafi koji tu oblast treba precizno da regulišu. Mnoge škole imaju svoje platforme za učenje na daljinu u koju su uključeni oni koji to žele, za šta je neophodna podrška direktora i psihološko-pedagoške službe. Ali često postoji i nerazumevanje školske uprave, pa pojedini nastavnici ostaju usamljeni u pokušaju osavremenjivanja nastave jer, kako navode u žalbama upućenim ministarstvu, takav njihov rad kolegama deluje "sumnjivo".

Aktuelni Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju roditeljima i starateljima đaka daje slobodu da biraju da li će učenici pohađati nastavu putem interneta ili kod kuće, što u slučaju osnovaca treba koristiti samo izuzetno, zbog uloge škole u socijalizaciji. Srednjoškolcima je ovaj vid učenja daleko potrebniji, pogotovo sportistima, umetnicima i ostalim talentovanim učenicima, kojima zbog takmičenja, treninga ili vežbi manje odgovara klasična nastava. Međutim, zakon koji se odnosi na srednjoškolce rigorozniji je i dozvoljava im učenje na daljinu samo kada su bolesni, ukoliko su osobe sa invaliditetom ili žive daleko od škole, u besputnim krajevima. Ali ukoliko matična škola nema sredstva za takav vid učenja, mogućnost koju pruža zakon ostaje samo na papiru.

"U Srbiji ima mnogo nastavnika koji se bave učenjem na daljinu, ali koje zakon ne prepoznaje kao redovno učenje. U svakoj školi rade barem jedan nastavnik koji onlajn učenje koristi kao dopunu redovnoj nastavi, zadaje domaće zadatke ili vodi sekciju putem interneta. Zahvaljujući Majkrosoftovom programu 'partner u učenju', formirana je mreža nastavnika koji su se osposobili za ovaj vid učenja i njihov broj je svakog dana sve veći", kaže Snežana Marković.