Postupci protiv direktora zdravstvenih ustanova zbog nenamenskog trošenja novca

Naime, bolnice su novac za medikamente, koje im je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) uplaćivao na račun koristile nezakonito i to za isplate plata, stimulacije, putovanja, kongrese, ali i za neugovorene zaposlene koji su primljeni bez plana i odobrenja RFZO.

U ovom trenutku 21 zdravstvena ustanova suočava se sa blokadom računa. Neke od njih nalaze se u blokadi čak tri godine, dok više od godinu dana isti problem ima 11 ustanova. Zbog neplaćanja duga, dužnici su blokirali račune ovih ustanova i preko sudskih izvršilaca naplaćuju dugove. Kako su računi u blokadi, naplata se vrši zaplenom medicinskih aparata, vozila hitnih pomoći, zaostalih lekova na lageru.

Međutim, uprkos nenamenskom trošenju sredstava, koje je i RFZO internom kontrolama utvrdio, Fond i dalje nastavlja da plaća ustanovama koje nenamenski troše novac. Dugovi rastu, a pre svega prema dobavljačima.

Kako je "Blicu" nezvanično potvrđeno, protiv direktora zdravstvenih ustanova koje su nenamenski trošile novac za lekove biće pokrenuti sudski postupci.

Pitanje je kako će novac biti vraćen, na koji način će biti pronađen dodatni budžet i čija će to biti nadležnost.

"Važno je pronaći način kako da se stane sa povećanjem duga, ali i da se reši kompletna situacija, kako da se vrate dugovi. Još 2012. godine postojao je dug zdravstvenih ustanova, a tada je prema predlogu jednog od tri zakona iz oblasti zdravstva, taj dug pretvoren u javni. Međutim, sada je taj dug dosta veći, a MMF ne dozvoljava da se ponovi ista situacija i da se ponovo pretvori dugovanje u javni dug", kaže izvor "Blica" upoznat sa dešavanjima u zdravstvu.

U RFZO kažu da oni nemaju pravni osnov da sprovode deblokadu računa ustanova koje su blokirane, s obzirom na to da je već izvršio ugovorne obaveze prema zdravstvenim ustanovama za prethodni period. Mišljenja su da bi osnivači zdravstvenih ustanova i direktori trebalo da pronađu rešenje problema blokiranih podračuna, shodno odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

"Iako smo u velikom broju ustanova utvrdili trošenje sredstava u suprotnosti sa odredbama ugovora o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite, kao i da se određene zdravstvene ustanove nalaze u blokadi zbog neizmirenih dugovanja prema dobavljačima i zaposlenima, mi i dalje imamo obavezu da finansiramo te bolnice. Ukoliko bi obustavili prenos sredstava ustanovama, doveli bi u pitanje funkcionisanje celokupnog zdravstvenog sistema", objašnjavaju u RFZO.

Međutim, u RFZO napominju da su nakon izvršenih kontrola i utvrđenog činjeničnog stanja, donosili odluke u kojom se zdravstvenim ustanovama nalaže da povrate nenemensko utrošen novac. Ukoliko zdravstvena ustanova ne postupi u skladu sa odlukom, RFZO pokreće postupak pred nadležnim sudom. Do sada su u toku 94 spora za naknadu štete pred nadležnim sudom, a podnete su i tri krivične prijave, ističu u RFZO.

Opširnije o ovoj temi možete pročitati OVDE.