Zaposleni u privatnom obezbeđenju strahuju od novog zakona

Naime, prema ovom zakonu, kao privatno obezbeđenje moći će da rade samo oni koji su stekli licencu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Licencu za rad u privatnom sektoru bezbednosti do sada je dobilo oko 3.600 osoba i 22 privatne firme, a, prema nekim procenama u toj oblasti radi 30.000 do 40.000 ljudi.

U MUP-u međutim očekuju da će svi zainteresovani spremno dočekati prvi januar, i kažu da se početak primene zakona neće odlagati, jer je MUP tokom cele 2016. apelovao na sve subjekte privatne bezbednosti da preduzmu mere i aktivnosti kako bi se uskladili sa odredbama zakona.

Prema pisanju "Tanjuga", pod udar ovog zakona dolaze i sva javna preduzeća i ustanove koje imaju svoje službe obezbeđenja, tako da će na poslovima obezbeđenja i u njima ubuduće moći da rade samo radnici sa licencama. Predsednik Nezavisnog sindikata radnika privatnog obezbeđenja Aleksandar Stojanović rekao je da u tom sindikatu strahuju da bi strani korporativni sistemi mogli da preuzmu monopol, te da bi oko 80 odsto malih firmi moglo da bude ugašeno.

"Mi nudimo rešenje u vidu predloga da se u okviru Zakona o radu nađe mogućnost da svi radno angažovani i ostanu radno angažovani u formi zaposlenih i da se minimalna cena rada ispoštuje za sve radno angazovane u ovoj uslužnoj grani", naveo je on za Tanjug.

Stojanović ističe da u ovoj oblasti mnogo ljudi nije u radnom odnosu, već su angažovani ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, pa nemaju prava iz radnog odnosa i minimalnu cenu rada.

"Angažovanjem putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, poslodavci ne mogu da isprate minimalnu cenu rada od 121 dinar na sat. Kada se na tu cenu dodaju porezi i doprinosi na teret zaposlenog, doprinosi na teret poslodavca, ulaganja u radno mesto sa povećenim rizikom i prava iz radnog odnosa - mi dolazimo do cene od blizu 250 dinara, koju bi mi (Agencije za obezbeđenje) morali da dobijemo od klijenata da bi angažovanom radniku uopšte mogli da damo radno mesto", naveo je Stojanović.

On je napomenuo da u toj uslužnoj grani država "kupuje" 80 odsto usluga, odnosno ona je poslodavac.

"U okviru Ministarstva finansija imamo uprave koje kupuju ovu uslugu po ceni koja je 190 dinara ili niža, pa poslodavac ne može da isplati ni poreze i doprinose na teret zaposlenog", naveo je Stojanović.

Novi zakon zahteva radni odnos uz licencu, ali, kako je naveo, ako nemamo tržišnu cenu rada koja je ekvivalentna radnom odnosu, onda poslodavci nisu u situaciji da traže službene legitimacije za radno angažovane, odnosno zaposlene shodno Upustvu o izdavanu službene legitimacije.

Da bi poslodavci dobili službenu legitimaciju za svog zaposlenog, pored republičkih taksi moraju da podnesu dokaz da je on u radnom odnosu, naglasio je predsednik Nezavisnog sindikata radnika privatnog obezbeđenja. On je dodao i da radno angažovani nemaju finansijskih mogućnosti da plate cenu obuke, koja je potrebna za licenciranje, i pored toga što je nadležno ministarstvo dalo mišljenje da je to obaveza poslodavca shodno Zakonu o radu.

Cena obuke iznosi oko 20.000 dinara, plus još 7.500 koliko je potrebno da se uplati prilikom polaganja stručnog ispita u MUP-u. Stojanović kaže da stoga i postoji bojazan da će 30.000 do 40.000 ljudi ostati bez mogućnosti da uđe u program licenciranja i da, i ako prođu obuku i dobiju od MUP-a rešenje o licenciranju, neće moći da dođu do radnog odnosa, odnosno službene legitimacije.

Takođe je ukazao da ostaje pitanje kako će se zadovoljiti potrebe tržišta bez mogućnosti poslovanja u skladu sa zakonom i da li se otvara prostor za rad u "sivoj zoni".

Zakon inače predviđa stroge kazne za one koji ne budu poštovali njegove odredbe.

Naime, oni koji budu angažovali radnike ili preduzeća koja nemaju licencu za privatno obezbeđenje mogli bi da budu kažnjeni i sa milion dinara, a sledi im i zabrana obavljanja poslova u trajanju od tri meseca do godinu dana.

Onaj ko pruža usluge obezbeđenja, a nema licencu, platiće kaznu u visini od 100. 000 do 1. 000. 000 dinara.