Nedostatak sitnog - večiti problem kupaca i prodavaca

Tako je Beograđanka Snežana M. (54) nedavno mleko i hleb pokušala da plati novčanicom od 1.000 dinara, a sačekalo ju je objašnjenje kasirke da nema da joj vrati kusur i molba da kupi još nešto.

"Kao da vide 1.000 evra, a ne 1.000 dinara. Čak ni bankomati ne daju ništa ispod 500 dinara, a i ove novčanice ponekad nema. Pitam se šta se dešava, jesu li u pitanju mali pazari ili ovih apoena ima previše, ili nas radnje jednostavno navlače da kupimo više", pita se ova mušterija.

Njen slučaj nije usamljen. Gotovo da nema kupca koji slično iskustvo nije već doživeo.

Žalbe trgovina da u opticaju nema dovoljno sitnog novca, kažu u Narodnoj banci Srbije, apsolutno su neosnovane.

"S obzirom na to da se, prema podacima kojima raspolažemo, 27. oktobra, u opticaju nalazi velika količina kovanica svih apoena, čak 818,45 miliona. Statistički, to je više od 100 kovanica po građaninu, a njihov iznos je 2,44 milijardi dinara", kažu za "Novosti" u Narodnoj banci Srbije.

Na kioscima se mrštenje na veće apoene pretvara u svakodnevnu ponudu.

"Ovo mi najteže pada kad sam u žurbi, kao pre nekoliko dana. Hteo sam da kupim cigarete, a ni u četiri prodavnice, pekari i jednom kiosku nisam uspeo da rasitnim 1.000 dinara. Na kraju sam na kiosku kupio još sok i dva magazina da bi mi prodavačica vratila 500 dinara", priča Aleksandar Milić (28).

Da nije reč o hiru prodavaca ili navlačenju kupaca u želji za većim prometom tvrdi šef marketa na Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, Z. M.

"Po završetku radnog vremena, sav dnevni pazar izdvaja se u sef, gde stoji do jutra, kada dolaze službe za transport novca. U kasi ostaje depozit, koji trgovci izdvajaju iz pazara pre nego što ga deponuju u sef. Umesto da izbroje što više sitnih novčanica, njima je lakše da izdvoje krupne. Zato se u većini radnji dešava da, naročito ujutru, nemaju sitnih para za kusur", navodi on.

Veliki problem trgovaca je i to što su im pazari mali, pa će se, oni dobronamerni, pomučiti samo da ne izgube kupca.

"U novootvorenoj prodavnici bižuterije na Terazijama kupila sam minđuše koje koštaju 250 dinara, a imala sam novčanicu od 2.000. Prodavačici baš i nije bilo drago, ali su mi ona i njena koleginica iz svojih novčanika vratile kusur", kaže Gordana Bratić.

U Pokretu za zaštitu potrošača Srbije kažu da nema predviđenih sankcija za trgovce u ovakvim slučajevima.

"Opšte je pravilo da je trgovac dužan da obezbedi apoene sitnijeg novca za vraćanje kusura. Prodavci, takođe, ne mogu od kupaca da traže da rasitne novac, ili da dodatno kupuju. To bi onda moglo da se podvede pod nepoštenu trgovačku praksu, koja je utvrđena Zakonom o zaštiti potrošača. S druge strane, u vreme isplata penzija i plata, kada u bankama podižu krupne apoene, kupci bi mogli da pokažu dobru volju i sami rasitne novčanice pre manje kupovine", kaže Petar Blagojević iz Pokreta.