Sve izraženije i razarajuće siromaštvo

Piše: Živan Lazić

Pre pola meseca mnogi su bili iznenađeni procenomi Republičkog zavoda za statistiku po kojoj 24,4 odsto stanovništva Srbije strahuje od totalnog siromaštva, odnosno da neće moći plaćati ni minimalne životne troškove, niti izdržavati osnovno obrazovanje dece, dok će pristup zdravstvenim uslugama biti sveden na socijalni nivo.

Da je u pitanju naša realnost mogli su se lako uveriti; bilo je dovoljno pogledati analizu prilika u Srbiji Svetske banke iz 2007. godine. Piše da 9,1 odsto građana živi u bedi, sa manje od 7.800 dinara mesečnog prihoda, a čak 16,3 odsto neposredno je iznad linije siromaštva. Potonja svetska kriza se sručila i na Srbiju, a procena Zavoda pokazuje da se sloj neposredno iznad granice bede pod naletom pošasti stropoštao naniže.

Odlazak svetskih kompanija

Još je gore što signala da stanovništvo Srbije sve brže tone ka dnu ima gde god se okrenete. Potrošačka korpa pokazuje da prosečni Srbin za dvanaest meseci troši tek 100 grama maslaca, dok je potrošnja prosečnog Evropljanina 27 puta veća - 2,7 kilograma.

Slično je i sa kruškom koja se smatra kvalitetnijim voćem: kod nas se pojede jedva 1,1 koligram, dok naši susedi Bugari pojedu 2,5, a Italijani čak 11,5 kilograma.

Nevolja je što beda poprima tolike razmere da je poslovanje na skromnom tržištu sve teže, pa firme odlaze u bolje krajeve. Time se broj nezaposlenih u Srbiji dodatno uvećava, umanjuju se državni i opštinski fiskalni prihodi, stanovništvo postaje još jadnije i zapada se u čarobni krug u kome se ne vidi jesu li loši uslovi poslovanja posledica ili razlog siromaštva.

U tom smislu je nepovoljno nedavno napuštanje ovdašnjeg tržišta od strane AHE, svetskog lidera u osiguranju, posle samo šest sezona poslovanja. Prvih godina je imao manje gubitke, ali je u poslednje dve firma kćerka poslovala pozitivno, zauzevši 1,8 odsto tržišta, dok je premija osiguranja 12 miliona.

Ima li perspektive?

Problem je što je francuski vlasnik srpsko tržište procenio neperspektivnim na srednji rok.

Razlog je ukupna premija osiguravajućih društava koja je unazad deset godina sa 410 narasla na samo 670 miliona evra. To je tek dva odsto ukupnog BDP, koliko i deceniju ranije. Poređenja radi, prosek za Evropu je 7,1 odsto, dok je u Slovačkoj 4,2, Rumuniji 3,7, a Hrvatskoj 3,6 odsto nacionalnog BDP.

Ovdašnja vlast je pokušala odlazak francuskog osiguranja objasniti težnjom velikih kompanija da idu na brzo rastuća tržišta, ujedno ističući da je naglo poraslo životno osiguranje, sa 1,1 na 24 odsto ukupne premije. Ipak, Francuzi nisu jedini pri oceni da rast životnog osiguranja (praktično reč je o izdvajanju za privatnu penziju), pokazuje da su građani Srbije počeli da vode brigu o sebi, ali i da nemaju poverenje u trajno funkcionisanje državnog penzijskog sistema pa zato štede privatno. Širenju osiguranja je pomogla i dugogodišnja, prekinuta pre tri sezone, nelegalna praksa javnih preduzeća da zaposlenima novac za privatne penzije izdvajaju van fonda za zarade.

Suština je da svetski lider nije mogao proceniti da će u narednih deset sezona građani moći izdvajati bar četiri odsto BDP za ukupna osiguranja svih vrsta i otišao je. Ovdašnju firmu prodao je austrijskom osiguranju VIG, odnosno ovdašnjoj kćerka-firmi Viner Stadiše osiguranja.

Prepolovljena kupovina

Koliko smo siromašni pokazuje i kvartalni izveštaj o prodaji automobila na srpskom tržitu koje redovno prezentuje Udruženje uvoznika autombila i auto-delova. Kako se u nas godišnje proda jedva 500- 600 domaćeg "Fijata 500", izveštaj govori o stanju voznog parka u Srbiji.

Jeste da se u poslednjih 15 meseci beleži rast, pa je u prva tri kvartala ove godine prodato 19.531 novih automobila, 23,5 odsta više naspram 15.831 koliko je prodato prošle godine. A i prošle sezone je prodato  21.784 novih kola, što je bio rast od 12 odsto u odnosu na prethodnu.

Međutim, sve to je daleko od 45.680 vozila koliko je prodato u prvih devet meseci 2.008 godine, a ukupno je te sezone nove automobile kupilo 57.428 žitelja Srbije. Svetska kriza je kao vetar oduvala ovdašnje kupce i veliko je pitanje kada će, i hoće li, domaće tržište apsorbovati kao u predkrizna vremena.

Jer, porast prodaje jeste pokazatelj rasta prihoda, bar u najbolje stojećim slojevima, ali je i posledica povoljnih bankarskih kredita, često bez kamata i učešća, a marže uvoznika su minimalne.

Deset Srba kao jedan Slovenac

Koliko je srpsko tržište skromno govori i podatak da se u tri i po puta manjoj Sloveniji proda tri puta više automobila, godišnje oko 78.000. Pre krize, "Janezi" su za dvanaest meseci kupovali i preko 90.000 novih kola.

Ni stanje na pijaci polovnjaka nije ohrabrujuće. U rasponu od 1.200 do 4.000 evra u Srbiji se poslednjih godina prodaje jedva osamdesetak hiljada automobila sa motorima koja zadovoljavaju Euro 3 standard, dok se u Uniji već razmišlja da se zabrane kola sa motorima Evro 5 standarda.

Pre krize godišnje se prodavalo preko 100.000 polovnjaka. Možda je crnohumorno, ali smo toliko osiromašili da više nismo u stanju biti ni smetlište za ekološki nekvalitetni evropski otpad. Bolju prodaju polovnih automobila ne pospešuje čak ni sporna uredba po kojoj kupci polovnjaka ne plaćaju ekološku taksu, dok kupci novih vozila, mada se izdvajaju baš poštovanjem ekoloških parametara, plaćaju 12.000 dinara po toni.

Ukratko, siromaštvo svakim danom postaje sve izraženije i uočava se u svim segmentima života.