Sada za svakog radnika gazda državi plaća 10 odsto poreza na zaradu, a onda i on i radnik pride plaćaju za penziono i zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost. Kada se sve izračuna, proizilazi da se na 100 dinara neto zarade državi daje između 64 i 67 dinara, zavisno od visine plate.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku tvrdi da privreda ima svoju računicu i da tačno zna koliko bi porezi i doprinosi morali biti smanjeni da bi srpskim preduzetnicima bilo bolje. On ističe da bi visina poreza i doprinosa morala da bude na nivou većine istočnoevropskih zemalja, odnosno između 40 i 42 odsto.
"To bi značilo rasterećenje. Mi bismo bili konkurentni s državama kao što su Slovačka, Češka, Mađarska, bili bismo konkurentni u odnosu na Bugarsku, gde je poslednje tri godine otišlo najviše investitora u regionu. U Bugarskoj su nameti na zarade najniži – 20 odsto, u Albaniji 25 odsto. Od nas veće poreze i doprinose na rad u regionu imaju Crna Gora i Slovenija", rekao je Rajić za Dnevnik.
Država je navodno spremna da namete spusti na 50 odsto. No, u računici koju privrednici prave i na samu najavu da će naredne godine država smanjiti namete na zaradu nigde se ne pominju plate radnika u privatnom sektoru. Doduše, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, tvrdi da bi u slučaju smanjenja nameta na zarade moglo biti i prostora za povećanje plata radnika, ali nije spreman da unapred kaže koliko bi to moglo da bude. U isto vreme, Goran Kovačević, predsednik Upravnog odbora NALED-a, ocenjuje da se smanjenje državnih dažbina na zarade ne bi odmah odrazilo na plate radnika, odnosno da ne znači automatsko povećanje zarada, ali da bi se to moglo dogoditi za godinu dana.
Ni ekonomista Milan Kovačević nije preterano optimističan kada je reč o povećanju plata i veruje da bi to tek ponegde bio slučaj.
"U većini slučajeva ugovorena je neto zarada, što bi značilo da će poslodavci veći deo novca uzeti za sebe, a radnicima dati izvestan iznos tamo gde je zaposleni izuzetno bitan", smatra Kovačević.
Da će gazde novac prigrabiti za sebe ukoliko zaista dođe do smanjenje državnih nameta na zarade smatra i ekonomista Mahumut Bušatlija.
"U javnom sektoru su plate zamrznute, tako da ti radnici ne mogu osetiti povećanje zarada, a i da nisu, ta preduzeća su mahom u gubicima, pa bi sav novac trebalo da iskoriste za pokrivanje gubitaka. Što se tiče privatnika, jasno je da će novac prigrabiti za sebe, ukoliko ih zakon drugačije ne obaveže", ističe Bušatlija.
Mada privrednici ne obećavaju veće plate u slučaju smanjenja državnih nameta, oni poručuju da bi to dovelo do zapošljavanja novih ljudi. Međutim, poreski stručnjak Milica Busić ističe da je poresko opterećenje zarada u Srbiji na sredini kada se poredi sa zemljama centralne i istočne Evrope, te da to nije razlog visoke nezaposlenosti i nedostatka investicija.
"Porez na zarade je nizak, 10 odsto, i nema mnogo prostora za smanjenje. Gro nameta otpada na doprinose, penzijske i zdravstvene. Međutim, pre smanjenja doprinosa treba prvo reformisati te oblasti. Na primer, ako se smanjuju penzijski doprinosi, onda se moraju smanjiti penzije. Ako se smanjuju doprinosi za zdravstveno osiguranje onda se mora smanjiti obim zdravstvene zaštite. U suprotnom prave se još veće neravnoteže, a i penzijski i zdravstveni sistem već prave deficite", rekla je Milica Busić.
Poreski stručnjaci imaju svoju, a privrednici svoju računicu. U tom klinču jednih koji pune državnu kasu i drugih koji bi da što manje daju državi, nalaze se radnici od kojih malo koji zna da objasni šta mu je bruto, a šta neto plata i kako to da se statistički prikazuje mnogo veći prosek preduzeća u kojem rade od onoga što oni dobiju na svojim računima. Saopštenje Republičkog zavoda za statistiku da je bruto oktobarska plata u Srbiji 62.414 dinara, a neto – dakle ono što radnici dobijaju – 45.281 dinar, pokazuje gde i kome odlazi razlika između obračunatog i dobijenog. Naime, od prosečne neto oktobarske plate, koju "sanja" više od 80 odsto zaposlenih u Srbiji, od 45.281 dinara do bruto zarade "nestane" 16.833 dinara, jer toliko iznosi razlika između bruto i neto zarade.
Kako se onda od bruto dobija neto plata i šta plaća gazda, a šta radnik? Porez na zaradu iznosi 10 odsto, ali se od visine plate odbija neoporezivi deo, pa se onda na taj iznos računaju doprinosi, koji se ravnopravno dele na poslodavce i radnike. Tako i gazde i radnici plaćaju po 13 odsto za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je ukupno 26 odsto koji odlaze u Fond PIO. Za obavezno zdravstveno osiguranje plaćaju po 5,15 odsto i radnik i poslodavac, a za slučaj nezaposlenosti svaki po 0,75 odsto. Tek kada se sve to odbije, dakle porez i svi doprinosi, dolazi se do neto zarade koja se isplaćuje radniku.
Bruto i neto minimalac
Mada je srpski minimalac od 22.264 dinara jedan od najmanjih u Evropi, i na njega se plaćaju porezi i doprinosi, odnosno i tu ima bruto i neto isplata. Kada je neto minimalac 22.264 onda je bruto 30.105 dinara, a razlika ide državi. Međutim, ni minimalac tokom 12 meseci nije isti, jer zavisi od broja radnih dana u mesecu, pa je zato nekada manji i za dve hiljade dinara. Manji je u januaru, februaru, aprilu, julu i oktobru i tada iznosi svega 20.328 dinara. Na taj neto minimalac plaća se još oko 7.000 dinara, pa se tako dolazi do bruto iznosa koji gazda mora da plati u iznosu od 27.343 dinara.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu")
.jpg "Disciplinovanje")
Komentari 11
Privatnik
Ali Vi nećete to. Vi ste dobili otkaz iz državne firme koja je ZATVORENA (čitaj bankrot i nema para) i očekujete da Vam država isplati Vaše zaostale plate iz budžeta koji treba da punimo ja i meni slični plaćajući enormne poreze da bi Vi 15 godina sedeli i krckali MOJ novac ništa ne radeći, kako ste i navikli.
dobrotvorka
Novosadjan
Mi iz socijalizma izašli nismo.Još uvek se gomila neradnika koje zapošljava država smatra "radnicima" i očekuje lagodan život na račun privatnog sektora.
G-dine Vučiću, ukoliko ovo sprovedete u delo i SMANJITE POREZE I DOPRINOSE NA RAD sa 68% na 40-50% koliko su svuda u okruženju, imate moj glas na sledećim izborima!.Kome je mala plata, neka pokrene svoj mali biznis ,postane GAZDA i obogati se.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar