Realnost je da Srbija nije u vidokrugu studenata iz drugih zemalja. Na Univerzitetu u Beogradu, koji je najveći i najstariji, stranaca ima samo pet odsto, od kojih je polovina iz zemalja bivše SFRJ.
Kako bi srpski univerziteti postali vidljiviji u evropskom akademskom prostoru, počeli da privlače veći broj stranih studenata, projekata i sporazuma, svi državni univerziteti u Srbiji i jedan privatni usvojili su strategije internacionalizacije, a do Nove godine trebalo bi da bude usvojena i Nacionalna strategija internacionalizacije visokog obrazovanja.
"Ovo je prilika da svi izađemo na crtu i vidimo tačno kakvi smo i kako možemo bolje da radimo. Da bismo se izjednačili sa drugim zemljama, neophodna je i pomoć države – da izdejstvujemo uvođenje studentskih viza, da se reši problem smeštaja za strance, da fakulteti ponude veći broj programa na stranim jezicima, da privučemo i nastavnike iz drugih zemalja", rekla je prorektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović. Ona je dodala i da je činjenica da naša ciljna grupa nisu studenti iz Zapadne Evrope, a kao dobar primer onih koji gledaju malo dalje navela je Fakultet bezbednosti koji je prvi u Srbiji izradio verziju svog sajta na kineskom jeziku (uz srpsku, rusku i englesku varijantu).
Ovo su samo neki od podataka koji su se čuli u Klubu poslanika, na seminaru povodom završetka EU projekata FUSE (efikasniji rad studentskih službi, obuka nastavnog i nenastavnog osoblja...) i SIPUS (unapređenje zakonodavnog okvira, izrada strategija i standarda za internacionalizaciju). Skup je održan pod nazivom "Internacionalizacija u visokom obrazovanju – gde smo i gde želimo da budemo". Sastanku u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prisustvovali su rektori, dekani, profesori, strani partneri koji su učestvovali na projektima, a čula se i iskustva na ovu temu univerziteta iz Londona, Krakova i Malage.
Za ove tri godine, koliko je trajao rad na projektima čiji su nosioci bili univerziteti u Novom Sadu i Nišu, detaljno su analizirani svi univerziteti – od rada njihovih službi, preko sajtova, ponude programa na stranim jezicima do dokumentacije koja se izdaje stranim studentima. Organizovano je mnoštvo poseta i radionica univerzitetima koji su rešili problem internacionalizacije, urađeni su predlozi za izmenu nacionalne regulative…
"Srbija svake godine gubi oko 30.000 stanovnika, što zbog niskog nataliteta, što zbog migracija. Novi Sad prazni Vojvodinu, a Beograd Srbiju. Univerzitet u Pečuju je takođe zbog migracija i pada nataliteta sa 28.000 studenata spao na 18.000 i spas je potražio u internacionalizaciji. To je transformisao čitav grad, a godišnje se u budžet Pečuja ulije 20 miliona dolara", naveo je prof. dr Pavle Sekeruš, doskorašnji prorektor Univerziteta u Novom Sadu.
Prof. Sekeruš je govorio i kako su neke od "naših" problema rešile druge države: ili su angažovale strane agencije za privlačenje stranih studenata (Pečuj) ili univerziteti osnivaju svoja predstavništva u Kini, Indiji, Pakistanu (Univerzitet u Gracu).
"Država nema para i ne možemo očekivati od Ministarstva prosvete da reši problem smeštaja stranih studenata, a ne znam zašto univerziteti odbijaju da se povežu sa privatnim stanodavcima, što je rešenje koje su primenili pojedini univerziteti iz zemalja sa standardom sličnim našem. Vlada Srbije daje samo 100 stipendija za strance, a vlada Mađarske 3.000 i u planu je da sledeće godine poveća taj broj na 4.000", naveo je dr Sekeruš, piše
Politika.
Čuli se i predlozi da se u svrhu privlačenja stranih studenata mogu iskoristiti kulturni centri u stranim zemljama, što je mogućnost koju Srbija ne koristi dovoljno, a postoji interesovanje na primer Kine da se Srbija nađe na listi zemalja čije se diplome međusobno automatski priznaju. O ovom problemu, odnosno inicijativi Kine obavešteni su i ministarstva prosvete i spoljnih poslova i nikome nije jasno zašto se to još nije realizovalo.
"Radi bolje prezentacije naših univerziteta u svetu, radili smo na podršci u marketinškim i informatičkim aktivnostima, savetovali da se poboljšaju sajtovi, izrade katalozi kurseva koje nude fakulteti, nastavnike koji govore engleski jezik učili smo veštinama predavanja i organizacije nastave na stranom jeziku", navela je prof. dr Biljana Mišić Ilić sa Univerziteta u Nišu.
Čuli se i predlozi da treba za reklamu iskoristiti svaki dobijen međunarodni projekat poput onog koji je nedavno dobio Institut Biosens. Takođe, za promociju univerziteta moraju se iskoristiti međunarodni događaji čiji smo domaćini. Kako je istaknuto, ne sme da se dogoditi da mladi koji u velikom broju kao turisti prolaze kroz Srbiju, ne dobiju najosnovnije informacije o mogućnostima studiranja u našoj zemlji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
.jpg "Apelacioni sud vratio optužnicu za ubistvo Danke Ilić na ponovno odlučivanje")
.jpg "Ministarstvo od direktora škola traži sprovođenje represije: Još jedan u nizu pritisaka")
.jpg "ProGlas o tome šta treba da budu ciljevi prelazne vlade: Izaći iz krize na nenasilan način")
.jpg "Dekanka FPN pisala Evropskom parlamentu: Dignite glas i podržite studente")
.jpg "Nastavak")
Komentari 5
/
a inace tamo stoji njegoseva bista a mesina ili copiceva. cik nesto kazite ljudima iz cg
ta njegoseva ima prepoznatljivu formu za razliku od sprdacine sa pupinovim spomenikom-zasto?
Komšija Živan
Jedino njihovi roditelji ne plaćaju porez ovoj državi.
Posle nazad da rade za KM u Bosni. Ili kod DMSa.
A DMS sa Doroslovačkim pravi prvi privatni fakultet od državnih resursa.
Cepaju se od FTN i prave svoj fakultet ili čak univerzitet. Dogovorili sa novim pokrajinskim talibanima. Sporazumno sami sebi ostavljaju zgradu FTN, novi NT park, ljude i katedre koje im valjaju, budžetska mesta NARAVNO, a FTN šta ostane, pomoćne prostorije i brodogradnja...
I onda što nema stranih studenata? Zabole ove za akademske gluposti, drpaju se veliki novci od države i EU.
Nastava? To glavešine dogovaraju tako što kažu E mi obećali da se sve može držati na engleskom pa ajde ko hoće da drži još i na engleskom. Za dž naravno. Pa ispoštujete nas,
nemamo vremena od pretakanja love za takve gluposti.
Kad ukinu i naučne projekte, odoše svi sa fakuleta, onda tek neće biti na Šangajskim listama, ni ovog NS Šangaja...
Student
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar