Policija ih brzo identifikuje, ali se proces protiv njih u većini slučajeva ne pokreće jer su to najčešće maloletnici iz socijalno ugroženih grupa, a u "akcijama" u Beogradu im neretko pomažu i njihovi roditelji.
Kako pišu "Novosti", za razliku od prethodnih godina kada su džeparoši uglavnom bili muškarci srednjih godina, koji su dugo uvežbavali veštine savršenog džeparenja, današnji džeparoši, objašnjavaju u beogradskoj policiji, jesu deca kojima je najbitnije da krađu izvedu što brže, kako ne bi bili uhvaćeni na delu.
"Njihove 'mete' su najčešće građani u gužvama na autobuskom stajalištu, pešačkom prelazu, u okolini pijaca i mesta gde penzioneri podižu penzije. Mladi prestupnici često rade u grupama od oko pet učesnika", - kaže za šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa PU Beograd Aleksandar Mitrović
Kako dodaje, mali lopovi imaju razrađene sisteme i celu logistiku.
"Dok onaj ko je maloletan džepari putnike, ostali ga štite i prave takozvanu masku. Godinama unazad najveće muke nam zadaje dečak koji sada ima 13 godina i više od 500 prijava", objašnjava Mitrović.
Ovaj maloletnik koji svakodnevno džepari putnike hapšen je više stotinu puta. Svaki put je prošao bez sankcija, uz obrazloženje "da je reč o detetu iz nehigijenskog naselja koje često menja adresu, tako da prijava ne može da mu se uruči". Krade u društvu starijeg brata i majke, kojima kasnije predaje ukradeni novac.
S obzirom na to da se džepna krađa po zakonu ne tretira kao ozbiljno krivično delo, ni počinioci koji su punoletni često ne odgovaraju pred zakonom. Poznato je oko 100 džeparoša koja svakodnevno kradu i tokom prošle godine protiv njih je podneta 71 prijava.
Prema rečima Aleksandra Mitrovića, pojedini postupci protiv džeparoša traju i po pet godina. Za to vreme, izvršilac je na slobodi i nastavlja da krade.
"Poznat je slučaj džeparoša koji je imao čak tri važeće uslovne osude za krađu. I četvrti put je dobio takoreći uslovnu na uslovnu. Ne vredi da ih privodimo ako se sankcije ne sprovode", zaključuje Mitrović.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar