Srbija stranim filmadžijama interesantna i zato što je jeftina

U Beogradu je svoj rediteljski debi "Koriolan" snimio čuveni glumac Ralf Fajns, koji je posle toga postao čest gost Srbije. Ovde su boravili i Rejčel Vajs ("Braća Blum"), Gaj Pirs ("Lokaut"), Džon Kjuzak ("Gavran"), Džesika Lang ("Tajno"), a najveću pažnju srpske javnosti privukli su Kevin Kostner ("Tri dana za ubistvo") i Pirs Brosnan ("Novembarski čovek").

Prema procenama Srpske filmske asocijacije (SFA), proteklih godina Srbija je od stranih filmova, reklama, TV projekata i postprodukcije zaradila više od 60 miliona evra. Taj iznos je na godišnjem nivou varirao od šest do 20 miliona. Očekuje se da će prihod od stranih produkcija ove godine biti 15 miliona, pišu "Novosti".

Interesovanje velikih svetskih produkcija za snimanje filmova u Srbiji naročito je poraslo posle stupanja na snagu Uredbe o podsticajima za audio-vizuelna dela.

"Ekonomisti računaju da na svaki uloženi podsticajni dolar za strani film država zaradi najmanje dva i po, a najviše sedam. Stranim producentskim kućama atraktivni smo najpre zbog toga što nismo skupi, imamo dobre lokacije, dobru infrastrukturu, profesionalce koji govore engleski jezik. Od maja smo ispunili i poslednji uslov - uvedene su poreske olakšice za sve koji snimaju u Srbiji. Glavni razlog zbog koga stranci biraju Srbiju za snimanje svojih filmova jeste to što na taj način mogu da uštede. Paradoksalno, naša prednost u odnosu na druge zemlje u regionu proističe iz činjenice da još nismo u Evropskoj uniji. Rumunija, Mađarska, Češka i Bugarska su po ulasku u EU morale da podignu cene rada, pa su samim tim poskupele i filmske usluge", kaže za "Novosti" direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić.

"Svetske produkcije privlače niže cene snimanja, ali i mogućnost pristupa velikom broju raznovrsnih lokacija na malom prostoru. Ključ svake destinacije su dobri filmski radnici, iskustvo u radu na međunarodnim projektima, koje se kod nas neguje od zlatnih vremena šezdesetih i sedamdesetih, rasprostranjenost engleskog jezika i filmski podsticaji koji su uvedeni ove godine. Ako na sve to dodamo bezbedan i bogat život van snimanja, ne postoji razlog da stranci "ne vole" Beograd. Osim toga, nove lokacije koje još nisu viđene na ekranu uvek daju svežinu projektima", kaže izvršna direktorka SFA Milica Božanić.

Trenutno se kod nas snima nova verzija "Papijona", kultnog klasika iz sedamdesetih, kao i visokobudžetna serija "Kripton" o roditeljima Supermena... Pored skupih projekata u kojima glume velike zvezde, u Beogradu i okolini se sve više rade i manji, skromnije budžetirani filmovi.

Po atraktivnosti filmskih lokacija, Srbija zauzima sedmo mesto u južnoj Evropi, što je, prema mišljenju Jevtića, odlično ako računamo da podsticaje imamo samo od maja. Lider u regionu je Mađarska, koja već 12 godina ima beneficije za filmske projekte.

Koji su još razlozi zašto se stranci odlučujud a snimaju u Srbiji, možete pročitati OVDE.