Istorijski udžbenici u Srbiji i regionu obiluju stereotipima i nacionalizmom

Istorijski udžbenici su etnocentrični, a deca vrlo malo uče o drugim narodima, zbog čega pogrešno razumeju prošlost i sadašnjost, smatraju članovi uredničkog tima Zajedničkih istorijskih čitanki za Jugoistočnu Evropu. Zajedničke istorijske čitanke po posebnoj metodologiji, inače, obrađuju period Hladnog rata i ratova devedesetih, a biće na raspolaganju nastavnicima širom regiona.

"Nacionalni" udžbenici istorije i istorijske čitanke, međutim, često obiluju stereotipima i nacionalizmom, a đaci u regionu uče malo o istoriji celog Balkana i o drugim narodima. Članica uredničkog tima Zajedničkih čitanki, istoričarka Dubravka Stojanović, kaže da istorije zemalja u regionu jesu različite i da ih narodi sasvim različito doživljavaju, čak i unutar jedne nacije. "Nije stvar u neslaganju, već postoje različita razumevanja određenih događaja", kaže Stojanović.

Zato je cilj Zajedničkih čitanki da otvore diskusiju i pokažu kako određene događaje iz istorije vidi druga strana, ne da bi se došlo do jedne istine, jer to nije moguće, već da bi istorija postala polje stalnih preispitivanja, debati i različitih razumevanja. Stojanović navodi da su istorijski udžbenici u regionu veoma etnocentrični, jer učenici u jednoj zemlji ne uče ništa o drugim narodima, pa tako njihov ispada najhrabriji ili najveća žrtva. Time se ulazi u istorijski narcizam i veoma pogrešno razumevanje prošlosti i sadašnjosti.

"U današnjim užbenicima je prikazano da je samo naš narod bio žrtva komunizma i da smo se samo mi borili protiv komunizma. U čitankama se pokazuju različite situacije u Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, koje pokazuju da su se i mnogi drugi suprotstavili komunizmu i da su imali slične žrtve. Time pokazujemo da nismo sami i da narcisoidna slika prošlosti nije tačna", kaže Stojanović.

Navodi i da zajedničke istorijske čitanke otvaraju pitanja o najtežim i najosetljivijim temama, navodeći kao primer Srebrenicu ili Oluju.

"Mi hoćemo da kažemo da su ti događaji i danas prisutni, da i danas dele društva, pri čemu naše javnosti, a pogotovo naši učenici, ne znaju kako to razume druga strana i koji kontekst druga strana uzima za svoje tumačenje događaja", navodi Stojanović.

Selektivno se i tendenciozno "čupaju" delovi iz prošlosti

Politički analitičar iz Sarajeva Enver Kazaz kaže da bez sumnje narodi Balkana i regiona imaju istu istoriju, ali različite istoriografije, te da je upravo istoriografija razlog da se mrze, da prošlost preslikaju u budućnost, da postanu rasistička društva i da etničke susede ili susedne zemlje gledaju kao prošle i buduće neprijatelje.

"Istoriografija ili način na koji se istorija predaje u školama u zemljama regije razlog je da poverujemo da je veliki francuski filozof (Luj) Altiser bio u pravu kada je rekao da su obrazovanje i istorija ideološki aparati države", smatra Kazaz.

On navodi da je ekipa stručnjaka koja je radila na Zajedničkim čitankama tome doskočila kroz ozbiljan naučni pristup, tako da se region seli iz područja gde je istorija razlog da se mrzimo u područje gde je razlog ne da se pomirimo, nego da "izvedemo potpunu katarzu nad našom prošlošću".

Član uredničkog tima Hrvoje Klašić iz Zagreba smatra da u regionu postoji selektivno i tendenciozno "čupanje" delova iz prošlosti. "Ljudi se s prošlošću ponašaju kao da ulaze u samoposlugu, uzmu sta žele i šta im u tom momentu treba", kaže Klašić.

Navodi da oko Oluje sigurno neće nikada biti konsenzusa, kao što neće biti konsenzusa između SAD i Japana da li je trebalo baciti nuklearne bombe na Hirošimu i Nagasaki, iako je posle toga zaustavljen Drugi svetski rat, ali ističe da je Oluja najbolji primer da ne smeju da postoje "naši i vaši zločinci i naše i vaše žrtve".

Učenici uče veoma malo o istoriji Balkana, a mnogo više o SAD i Evropi

Članica uredničkog tima iz Albanije Valentina Duka kaže da istorijske čitanke nisu "pisanje nove istorije Balkana", već naprotiv, pružanje alternativnog mišljenja koje potiče iz raznih izvora, ali i nacionalne istoriografije zemalja o jednom pitanju koje se razmatra. Navodi da se čitanke bave analizom veoma važnih pitanja iz istorije Balkana. Istorija Balkana je jedna, smatra, a podele su nastale jer su predvodnici balkanske politike rešili da iskoriste prošlost kako bi rešili neka pitanja u okviru svojih država i sa ostalim narodima.

Duka navodi i da su tumačenja događaja iz istorije na Balkanu sasvim drugačija, ali i da učenici uče vrlo malo o istoriji Balkana, a mnogo o istoriji svoje zemlje, koja je često puna stereotipa i nacionalizma. "Uče mnogo o istoriji SAD, Evrope, ali vrlo malo o istoriji Balkana, što je zabrinjavajuće", navodi Duka.

Glavna urednica zajedničkih istorijskih čitanki Kristina Kuluri navodi da je prednost tih kniga u raznovrsnosti istorijskih izvora, te to što zvanični udžbenici u regionu ne obuhvataju podatke o susedima. Dodaje i da su nastavnici tražili alternativni i dodatni edukativni materijal kako bi nastava bila bolja.

Pomoću udžbenika se stvara mreža nastavnika koji će imati sluha za različite poglede i diskusiju u razredima, koji će biti liberalno usmereni i pokušati da prevaziđu različite međunacionalne poglede.

Jedanaest država i 60 stručnjaka bavilo se istorijom jugoistočne Evrope i objavilo istorijsku čitanku u četiri toma: Osmansko carstvo, Balkanski ratovi, Drugi svetski rat, Nacije i države u jugoistočnoj Evropi. Osim na engleskom, knjige su objavljene na sedam regionalnih jezika: albanskom, bošnjačkom, hrvatskom, grčkom, makedonskom, srpskom i turskom.