Retko odustaju i kada im se kaže - hvala, ne treba.
U Hrvatskoj se nedavnim uvođenjem registra "Ne zovi" ljudima koji uznemiravaju na telefon konačno stalo na put. Njihova regulatorna agencija HAKOM omogućila je svakome ko ima ovakav problem da se prijavi u registar i da zauvek blokira pozive ovih trgovaca. Međutim, u našem Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da bi uspostavljanje registra na osnovu hrvatskog modela moglo da zaživi, ali tek ukoliko u narednom periodu značajno naraste broj prigovora potrošača na ovu vrstu uznemiravanja.
"Prema podacima iz izveštaja o radu Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, tokom prošle godine ukupno je bilo 33 prigovora potrošača zbog nasrtljive prakse, odnosno 0,2 odsto u odnosu na ukupan broj podnetih prigovora. Uznemiravanje potrošača telefonskim putem radi prodaje robe i usluga predstavlja nepoštenu, odnosnu nasrtljivu poslovnu praksu, koja je po zakonu o zaštiti potrošača zabranjena i prekršajno sankcionisana novčanom kaznom od 300.000 do dva miliona dinara", kažu u Ministarstvu za Novosti.
Pitanje je, međutim, zašto su takvim trgovcima naši fiksni telefoni dostupni, popisani u "belim stranama", ali i preko interneta? Neretko se dešava da takve neželjene pozive primimo i po nekoliko puta dnevno, pa i u večernjim časovima. Građani nisu dovoljno upućeni u to kome treba da se žale, a i nemaju vremena da se time bave. Jednostavnije bi bilo da postoji način da se jednim potezom, kao u Hrvatskoj, posle prvog neželjenog poziva, naš fiksni broj telefona "izbriše".
Idealna lovina napadnih trgovaca su stariji građani, koje je lakše izmanipulisati da se odluče na kupovinu, a onda kada se predomisle, ne znaju šta da rade.
"Nuđenje robe i usluga putem telefona je oblik prodaje na daljinu, a svako obraćanje trgovca potrošaču telefonom ne predstavlja nasrtljivu poslovnu praksu, već je zakon predvideo određene kriterijume za to. Nasrtljivom poslovnom praksom smatra se kada trgovac uznemiravanjem, prinudom, uključujući fizičku prinudu ili nedozvoljeni uticaj, nerušava ili preti da naruši slobodu izbora potrošača i navodi ga da donese ekonomsku odluku o kupovini koju inače ne bi doneo", objašnjavaju u ministarstvu.
Višestruko obraćanje potrošaču telefonom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu, kako dodaju, protivno njegovoj volji, oblik je poslovne prakse koji se smatram nasrtljivom.
Kako u Pokretu potrošača Srbije kažu, građane savetuju da je njihovo zakonsko pravo da u roku od 14 dana od momenta sklapanja kupoprodajnog ugovora, taj ugovor mogu da otkažu, bez plaćanja proizvoda i bez obrazloženja. Otkazivanje ugovora moguće je i posle 14 dana, ali je kupac u obavezi da navede razloge.
"Bilo bi dobro da se hrvatski model primeni i kod nas, ali je ovde, pre svega, problem u neujednačenosti pokreta potrošača i njihov sve manji broj. Po zakonu bi svaka opština trebalo da ima po jedan pokret za zaštitu potrošača, a u Srbiji ih ukupno ima 26. Situacija je, doduše, ranije bilo mnogo gora. Tada smo imali mnogo više prijava zbog nasrtljivih prodavaca, ali su izmene Zakona o zaštiti potrošača i veća ograničenja u toj oblasti ipak popravili situaciju. Od političke volje, međutim, zavisi da li će biti uvedeni propisi koji bi bolje zaštitili potrošače", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta.
Podsetimo, kako je 021 nedavno pisao, u Novom Sadu je jedna Novosađanka naišla na neprijatnu reakciju operaterke kada je rekla da za proizvod zaista nije zainteresovana.
"Operaterka je bila zaista revoltirana mojim ljubaznim zahtevom da me precrtaju sa spiska i više ne zovu, jer imam jedno malo dete, drugo na putu, a tako umorna treba da trpim njena uporna zvanja jedno za drugim. Da ne govorim da njihova pitanja o mojim godinama, članovima porodice, zaista nisu na mestu", pričala je ova majka za naš portal.
Ona je svoje podatke dala firmi tokom jedne kupovine, bez znanja da će joj se to obiti o glavu. A kako za 021 kaže pomoćnik generalnog sekretara Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović, ona nije jedina i mnogobrojni su pozivi sa žalbama građana u vezi sa upotrebom njihovih podataka i agresivnim, često upornim istupima. Osim što firme brojeve dobiju tako što ih građani sami daju, veliki broj podataka već je javno okačen na belim stranama, zahvaljujući telefonskim operaterima.
"Pošto su ti podaci javni, oni ne podležu zaštiti poverenika u pogledu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, ukoliko firma uporno nastavlja da zove i pored toga što ste im rekli da niste zainteresovani za njihove proizvode i usluge, to predstavlja nasrtljivo poslovanje, nedozvoljeni i kažnjivi oblik ponašanja privrednog društva, koji reguliše tržišna inspekcija", kaže Petrović.
Ono što svaki građanin kojeg uznemirava određena firma treba da uradi je da firmi koja mu se na taj način obraća ukaže da ne želi da prima pozive i da bude uznemiravan, a ako se pozivi nastave, prijavi tržišnoj inspekciji koja će prekršajno kazniti tu firmu.
Više o ovoj temi u našoj priči
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Novi rekord u najavi: Vučić za prva tri meseca imao 141 obraćanje")
Komentari 35
Osnovni postulat
1. Tehnologija omogućava opcioni prijem teleoperaterskih poziva i pravljena je tako da se prilagođava čoveku.
(Ako ništa drugo, moglo bi se tražiti da se ovakvi pozivi obavezno usmeravaju ka servisu koji bi vršio filtriranje poziva na osnovu baze korisnicka koji ne žele, a koju bi npr korisnici sami punili pomoću drugog servisa, npr, pozivom sa broja na koji ne žele da dobijaju pozive teleoperatera)
2. Prilagođavanje tehnologije najčešće nije teško i često ne mora biti skupo i ona je upravozato i predviđena. Isto kao i inžinjeri.
3. Svaki problem koji je vezan za tehnologiju (a tu spadaju nepotpuno prilagođeno funkcionisanje i zloupotrebe) je pre svega inžinjerski problem, pa se uvek znalo da se prvo trči kod adekvatnih inžinjera sa pitanjem šta bi se sve moglo uraditi, a tek onda kod pravnika, komercijale, političara,, itd, jer oni ne mogu da predlažu rešenja kad nemaju predstavu o tome šta je uopšte izvodljivo i pod kojim uslovima.
4. Vrlo sličan primer imamo danas sa lekarima opšte prakse i specijalistima, koji se zadovoljavaju time da čitaju dijagnoze rendgenologa i ručno pretražuju šifarnike, jer misle da im informacioni sistem koji su dobili tako radi, i da to nije predmet žalbe.
O tome se radi. Ovaj problem nije najvažniji na svetu ali je potpuno inžinjerski, i toga se treba setiti uvek kada mislite da je u pitanju zloupotreba ili loš rad tehnologije i bez bespotrebnih duela i filozofiranja usmeriti prvo inžinjerima.
Starina Novak
Imamo 'Udruženje'??
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar