Piše: Gorica Nikolin
Prošle sedmice je jedan građevinski radnik poginuo na gradilištu jer nije imao obaveznu zaštitnu opremu. Ubrzo se saznalo da poslodavac nije ovog radnika angažovao preko ugovora, već je radio na crno. Tom prilikom je načelnica u inspekciji rada Maja Ilić poručila da radnik može da odbije da radi u tim uslovima, što mu dozvoljava Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Međutim, ova dozvola je samo načelna jer je dobro poznato da reći "ne" gazdi znači i automatski otkaz.
Siromašan, zakonski nezaštićen i zaboravljen od strane izvršne i zakonodavne vlasti, srpski radnik nema druge no da ćuti i trpi, pokušavajući da zaradi za preživljavanje. U današnje vreme, zaposleni koji se žali na uslove na radu ima status poput uzbunjivača, o kojima je 021 često pisao kao žrtvama koji završe bez posla, čak i na odeljenjima psihijatrije, zbog stresa pretpljenog u pokušaju da prijave korupciju.
Zakon o (ne)radu
Ako odbijete da radite u uslovima koji vam ne odgovaraju, možete da dobijete otkaz jer niste poštovali radnu disciplinu. Naime, član 179 Zakona o radu, verovatno poslodavcima omiljenog zakona, propisuje da gazda može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog, tj. kada radnik povredi radnu disciplinu, neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca, odnosno "ako je njegovo ponašanje takvo" da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Bukvalno, ako se gazdi ne sviđa kako radite, može da vam da otkaz, a kako za 021 kaže potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković, na vama je da se posle godinama vučete po sudovima, jer i dalje nisu uspostavljeni posebni sudovi rada, specijalizovani samo za slučajeve povreda radnih prava.
Vuković kaže za 021 da zakon samo normativno, delimično propisuje da radnik može da reaguje ako su mu prava ugrožena, ali isti akt ne predviđa tačno kako sebe da zaštitimo. Zato i dalje govorimo o apstraktnim pravima radnika u Srbiji, koji ne mogu naročito da računaju ni na zaštitu inspekcije - a to država zna i to neguje.
"Inspekcija nema dovoljno ljudi, niti tehničkih opremljenosti da svaki slučaj sankcioniše, a ni zakon ne opredeljuje kako to precizno da se uradi. Zato je neukusno da bilo koja državna institucija poručuje da imate pravo da se žalite, a vi to ne koristite, s obzirom na to država kroz zakon i nemoć inspekcija prebacuje lopticu na stranu radnika. Realno, svaki zaposleni može da dođe u poziciju da dobije otkaz ugovora o radu, jer je prijavio inspekciji rada problem i onda posle toga nemamo mehanizme koji će tog čoveka da zaštiti", naglašava Vuković za 021 i dodaje da postoje retki primeri ljudi koji su se upustili u prijavljivanje povreda na radu, ali su se ubrzo suočili sa posledicama - gubljenje posla, godine na sudu, ugrožena egzistencija.
Smrt prvog radnog dana
U doba neoliberalnog kapitalizma, retki su poslodavci kojima je zaista stalo do radnika koje angažuju. Naročito u građevini, oblasti u kojoj se dešava više od polovine smrtnih slučajeva na radu. Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković kaže za 021 da je video građevinskog radnika na sedmom spratu na skeli, bez zaštitnog pojasa, a kada je investitora pitao zašto su mu ljudi neobezbeđeni, dobio je neočekivan odgovor.
"'Neka padne na glavu, ako hoće', to je čovek rekao. Dešava se i da čovek pogine, pa se to ne prijavi, ili radnik padne sa skele, polomi se, gazda dotrči do bolnice i da mu pare da kaže da je pao s krova svoje kuće. Nekim radnicima odgovara da rade 'na crno', samo da ih niko ne dira, pa makar i radili nedostojanstveno i nezakonito. Ima mnogo razloga zašto dolazi do tragedija na radnom mestu - greška zaposlenog prvog radnog dana, što je čest slučaj, a tu su i propusti poslodavaca. Jedan od problema je i što u preduzećima nemate odbore za bezbednost na radu, što zakon propisuje, a inspektora je nedovoljno da pokriju čitavu oblast rada i zato nema ni dovoljno sankcija", tvrdi Torlaković i dodaje da čak i u slučaju kada nepažnjom radnika dođe do poginuća, neko dodatno mora da snosi odgovornost jer taj radnik nije smeo da radi bez nadzora kolege ili nadređenog.
"Kada čovek padne sa skele i umre, znajte da su krivi svi - od poslodavca, preko inspektora, do tog radnika. Nedavno je čovek sa 30 godina iskustva u građevini poginuo na gradilištu u Bečeju, nije dobro uradio obezbeđenje, što mu je bio posao. Dešava se i iskusnima", apeluje on.
Nepostojeće kazne
I kada dođe do kažnjavanja bahatih gazdi, iznosi su uglavnom mali i ispostavlja se da se više isplati kršiti zakon, plaćati minimalnu kaznu i nastaviti rad nezakonito. Torlaković tvrdi za 021 da se često izriču smešne mandatne kazne u iznosima od oko 20.000 dinara, umesto zakonski predviđenih viših kazni, što poslodavcima ide naruku. Sa tim se slaže i Duško Vuković i dodaje da kazne moraju da budu više, ali se država iz nekih razloga za to ne opredeljuje lako.
"Poslodavcima se više isplati da mesečno plaćaju penale do 30.000 dinara i nastavljaju da rade mimo propisa. Pitanje je da li bi se usuđivali tako da rade kada bi ih snašla milionska kazna?", pita on i dodaje da je jasno zašto radnici ćute kada se pogleda kazneni sistem države. Sa druge strane, svi pozitivni rezultati u ekonomiji i privredi su rezultati rada radnika i njihovog prekovremenog rada, a ovakvim nepoštovanjem prava dugoročino nećemo moći da ostvarimo taj zamišljeni oporavak.
"Radnici su nezadovoljni, nemaju zdravlja, slobodno vreme, rade 12 sati cele godine. Niko od glavnih političara pri tome ne osuđuje protivzakonito ponašanje prema radnicima, pa šta pojedinac u tom smislu može da uradi - da bude Don Kihot, pojedinac? Cela Evropa počiva na poštovanju radničkih i ljudskih prava, a mi ne možemo da nađemo neku meru između interesa poslodavaca i radnika. Kapitalisti ostvaruju ogroman profit i zato imamo prazne fondove u penzionom i zdravstvenom, ne uplaćuju se porezi i doprinosi i nemate generalno osudu nadležnih", poručuje Vuković, ali apeluje na radnike da se priključe sindikatima jer samo udruženi, radnici mogu da se izbore sa samovoljom vlastodržaca.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 12
Via Ocel
Naravno ne ćutim. Naravno odem. Naravno i preko ću sezonac da budem radije nego ovde crv bez kičme za AV i Co.
Trpite, koji ste odlučili da nemate izbora!!!
Vi i jeste krivi za sve.
ST
Izdajnik otadzbine
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar