Sintetika je jeftinija i lakša za proizvodnju, ne gužva se, otporna je na mrlje i odbija moljce - sve to jer se prilikom proizvodnje tretira jakim hemikalijama, koje ostaju prisutne u samoj tkanini i aktiviraju se u dodiru sa vlagom i znojem. Masovni prodor sintetike na naše tržište, po rečima Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, došao je nakon gašenja nekada uticajne tekstilne industrije u Srbiji.
- Ta roba mahom stiže sa Dalekog istoka, a distributeri neretko na kontrolu prilažu jedan ili dva originalna para patika, na osnovu čije pozitivne ocene čitavi kontejneri plagijata uđu u zemlju. Svako malo čujemo da je fabrika tekstila u Bangladešu ili Boliviji izgorela, naravno zbog zapaljivih supstanci koji se tamo koriste u proizvodnji. Naša deklaracija nam o tome ne govori mnogo – na njoj su navedeni samo sirovinski, ali ne i hemijski sastav materijala od kojih su odeća i obuća napravljeni. Sirovina je tu manje bitna, jer čak i ako uzmete najkvalitetniji materijal i prefarbate ga kacerogenim ili hemikalijama sadrže alergene, on postaje štetan po zdravlje – tvrdi Papović za
"Blic".
Veća kontrola tržišta, ali i oprez pri kupovini mogli bi da ovaj problem donekle reše.
- Kupci moraju da znaju kakvim se sve opasnostima izlažu kada kupe previše jeftinu odeću. Majica može da košta i 50 dinara i 500 evra, jer nije svaki pamuk isti. Naši proizvođači tekstila moraju da dobiju čitav niz dozvola koje uslovljavaju kvalitet, a nakon svega, njihov proizvod ne može da košta manje do 500 dinara. Onda vam je jasno kakvog je kvaliteta onaj koji košta 50 i koji je još uvezen – navodi Papović.
Poliestarski, poliamidni i akrilni materijali najčešće se susreću u odeći, dok se od poliuretanskih i poliestarskih materijala danas uglavnom pravi obuća.
- I drugi štetni materijali prisutni su u tekstilnim proizvodima, obući ili dečijim igračkama, a nisu regulisani domaćom zakonskom regulativom. Ove supstance mogu da izazovu preosetljivosti kože i disajnih puteva, hiperaktivnost kod male dece, a postoje dokazi da su odgovorne za pojavu malignih bolesti. Zakonska regulativa u Srbiji uglavnom ne reguliše oblast štetnih supstanci unutar tekstilnih proizvoda i obuće u svakodnevnoj upotrebi, a izuzetak su samo pojedine materije koje se ne smeju naći u zaštitnim rukavicama, radnoj, zaštitnoj i bezbednosnoj obući – kaže mr Mirjana Reljić, direktorka CIS Instituta za ispitivanje i kontrolisanje tekstila, kože, krzna, obuće, gume i plastičnih masa.
Ipak, ona dodaje da upotreba prirodnih materijala danas predstavlja podjednako veliki rizik po zdravlje usled preterane upotrebe insekticida, pesticida i drugih štetnih supstanci.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "VIDEO: Veliki broj ljudi ispred policijske stanice pružio podršku rektoru Đokiću")
Komentari 2
dr Petrovic
Truju nas kao bube sa uvoznim povrcem i vocem.
Znate li koliko granica prelazi voce i povrce?
Znate li zasto ne istrune na svom dugom putovanju?
Ne truli jer je preprskano ogromnim kolicinama kancerogenih pesticida fungicida.
To se NE KONTROLISE ni u dovoljnoj meri.
Sve to zarad uvoznog lobija koji tako finansijski " sahranjuje" i domace poljoprivrednike i truje mu i stocni fond i pcele.
Na proputovanju...
Vratiti se u prvobitnu zajednicu, umotavati se u kože i krzno životinja, itd itd.... ?
Sve je to čovek sam stvorio iz svoje nezajažljivosti i pohlepe i time popločao put ka samouništenju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar