Srbija bi mogla da ostane bez radne snage

Ova za Srbiju još daleka budućnost, u Hrvatskoj je već počela. Prema pisanju zagrebačkog "Večernjeg lista", kod komšija je oglašeno 26.000 slobodnih radnih mesta. Najviše se traže kuvari, prodavci, čistačice, pomoćni kuvari i kuhinjski radnici, zatim vozači, diplomirani ekonomisti, zidari i medicinske sestre. Tamo je država dala "zeleno svetlo" za uvoz 7.000 radnika, ali kompanije zahtevaju da se taj broj poveća. Stanje je urgentno u brodogradnji, mašinogradnji, građevinarstvu i prevozu.

Prema Anketi o radnoj snazi, koja važi za najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada, u poslednjem tromesečju 2016. stopa nezaposlenosti u Srbiji svedena je na 13 odsto. Prema Nikolićevoj računici, zbog iseljavanja ljudi i smanjenog priraštaja, sa umerenom dinamikom porasta broja zaposlenih i ciljanim ekonomskim rastom od četiri odsto, stopa nezaposlenosti u 2020. spustiće se na 11,5 odsto, a 2027. ispod šest odsto. Prevedeno na jezik konkretnih brojki, broj nezaposlenih sa prošlogodišnjih 489.400 biće smanjen na 369.200 radnika do 2025. godine, a 2033. godine na ispod 100.000.

"Već od 2027. godine ulazimo u ozbiljnu krizu ržišta rada koja bi se ogledala u nemogućnosti obezbeđivanja dovoljne radne snage kao podrške daljem rastu. U ovom periodu, ukoliko bismo zadržali postojeću privrednu strukturu, zbog veće tražnje u odnosu na ponudu radne snage, rast nadnica bio bi veći od rasta inflacije, što bi se negativno odrazilo na konkurentnost naše privrede i usporavanje njenog rasta" , ukazuje Nikolić.

Ono što će se u Srbiji događati za 10 do 15 godina, u Hrvatskoj se već dešava. "Večernji" navodi reči šefa sindikata metalaca Vedrana Dragičevića koji kaže da je zbog manjka radnika po znakom pitanja realizacija 1,5 milijardi evra ugovorenih poslova u brodogradnji.

Procenjuje se da je u poslednjih sedam-osam godina iz Hrvatske otišlo oko 20.000 metalaca koji su našli posao u Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Austriji i skandinavskim zemljama. "Da se vrate, svi bi mogli da nađu posao kod kuće", konstatuje list. Ali, Dragićević navodi i pod kojim uslovima bi se to moglo dogoditi: "Ljudi će početi da se vraćaju ako im se osnovna plata poveća na hiljadu evra neto. Sindikat neće biti protiv stranih radnika, jer je i nama u interesu da se ugovoreni poslovi obave, ali tražimo da se povećaju plate."

Stanje na tržištu rada je takvo da će kompanije zaista morati korenito da promene odnos prema zaposlenima, navodi se u tekstu, uz opasku da Hrvatsko udruženje poslodavaca s rezervom gleda na povećanje plata. "Naša preduzeća se nadmeću na otvorenom tržištu i moraju biti u stanju da ponude konkurentne cene uprkos tome što su opterećene vrlo visokim troškovima. Zbog toga je prostora za povećanje plata malo i situacija je različita u pojedinim industrijama", kaže direktorka u Hrvatskom udruženju poslodavaca Admira Ribičić.

Prema njenom mišljenju, problem odlaska ljudi iz zemlje ili nedostatka radne snage samo je delom vezan za visinu plata, a kao argument navodi da i industriji informacionih i komunikacionih tehnologija, koja ima visoke plate, nedostaju hiljade ljudi.

U hrvatskom Zavodu za zapošljavanje objašnjavaju da su na sajmovima prikupili 10.000 molbi sezonaca koji čekaju poziv da počnu da rade, ali iz turističke branše tvrde da je i to malo.

"Samo Istri je potrebno oko 10.000 sezonaca, a čak 6.500 mora da dovede iz drugih delova zemlje. Iako poslodavci krive sve druge, zaboravlja se da su problemu i sami kumovali. Radno sposobne slali su uz stimulativne otpremnine na berzu rada. Ulaskom u EU ljudi mogu da biraju", poručila je Marina Cvitić iz Sindikata Istre, Kvarnera i Dalmacije.

I poslodavci u Srbiji bi već sada trebalo da razmišljaju o tome kako da zadrže sposobne radnike, jer i građani Srbije će, možda, kroz desetak godina moći da biraju.