Paradoksalno, reč je o najstarijem speleološkom turističkom objektu u Srbiji, koji je još 1888. godine po naredbi kralja Milana Obrenovića uređen za posete.
Danas je metalna kapija pećine razvaljena, a ulazne hodnike i dvorane pećine, zaštićenog spomenika prirode, bezobzirno su prekopali i vatrom oštetili tragači za blagom. Vandali su izlomili i raskošne masivne pećinske ukrase koje je priroda stvarala stotinama hiljada godina.
Prvo pravo arheološko istraživanje ove oblasti izveli su dr Jovan Cvijić i dr Đoka Jovanović, a pored kostiju pećinskih medveda otkrili su nožić od kremena, koji su koristili ljudi starijeg kamenog doba. To je bio prvi paleolitski nalaz na Balkanu i senzacionalna naučna vest. Novac za istraživanja obezbedio je kralj Milan Obrenović.
"Njegovo veličanstvo naredilo je, te je popravljena i ograđena putanja, otvor je pećinski proširen, napravljena su vrata za pećinu. Uređeno je sve tako da u nju ne može svako ulaziti i po volji preturati i kopati. Ključ od vrata čuva jedan odbornik opštinski. Sve to sada liči na lepo uređene kranjske pećine i turista koji ovde dođe oseća se da je u zemlji koja već počinje dobijati više ukusa za prirodne lepote", zabeležio je 1888. veliki naučnik Jovan Cvijić. On je i u čuveni naučni časopis "Glasnik srpskog geografskog društva" uveo rubriku "turistika".
Prekonoška pećina je 1949. stavljena pod zaštitu države kao spomenik prirode. Postavljen je agregat i rasveta, pa su školske ekskurzije i turisti mogli da uživaju u lepotama svetlucavih dvorana. Sudeći po datumima koje su ostavili bahati pisci brojnih grafita, nadzor nad pećinom je prestao početkom sedamdesetih. Primitivni posetioci su počeli da lome pećinski nakit za uspomenu, ili iz čiste obesti, a zatim su počela i divlja iskopavanja. Agregati i rasveta su ukradeni.
Prva sledeća arheološka istraživanja Prekonoške pećine usledila su 1984. i 1985, gotovo vek posle Cvijićevih. U tlu poremećenom divljim iskopavanjima nije pronađeno mnogo.
"Najveću štetu ovom dragulju prirode naneli su takozvani 'zlatari', tragači za blagom. Srećom, pravo blago Prekonoške pećine, njeni raskošni ukrasi, sačuvano u udaljenijim delovima i ona će ponovo biti turistička atrakcija", kaže Marko Mladenović, direktor Centra za turizam, kulturu i sport u Svrljigu.
Prekonoško predanje navodi da je i kralj Aleksandar Karađorđević bio fasciniran Prekonoškom pećinom, pa je 1934. naredio da se do njenog ulaza izbetoniraju stepenice, koje su danas izgrižene erozijom. Po toj priči, nameravao je da svečano otvori pećinu za turiste posle posete Francuskoj, ali mu se želja nije ispunila jer je ubijen u Marselju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Uhapšen predsednik opštine Žitorađa")
Komentari 7
Juznjak
Angažuju pojedine lokalce kao vodiče. Naravno da i o tim "vodičima" mislim sve najgore kada uništavaju baštinu naše južne Srbije zarad stranaca i severnjaka.
Juznjak
Tako da se slažem da je to najveći problem.
Divljina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar