Novi zakon uređuje ko u Srbiji zaslužuje da dobije spomenik, a ko ne

Decenijama je oblast izrade obeležja koja oblikuju istorijska sećanja neuređena. Spomenik desetinama hiljada žrtava u Jajincima osamdesetih godina prošlog veka podignut je po zakonima i jasnim kriterijumima tadašnje Jugoslavije. Ali i po raspadu zajedničke države, za vojne memorijale i mesta stradanja u Srbiji važe propisi iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

"To je stvorilo uslove za haotično stanje koje traje 30, 40 godina u tom smislu što nama niču različita obeležja, bez jasno utvrđenih kriterijuma, bez precizno donetih odluka zbog čega se podižu, kome se podižu, koga treba da slave, odnosno čije sećanje treba da čuvaju", kaže za RTS istoričar Dejan Ristić.

Sve je prepušteno lokalnim samoupravama i njihovom sagledavanju i poimanju istine. Događa se da spomenik dobiju teroristi ili se glorifikuju oni koji su se borili protiv Srbije, a država nema pravno oruđe da to spreči. To će se uskoro promeniti.

"Nacrt zakona o ratnim memorijalima prošao je zakonodavni odbor Vlade Srbije i uskoro bi trebalo da bude u Skupštini", kaže, za "Novosti" državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović. "Do sada nije postojala adekvatna zakonska regulativa o spomen-obeležjima posvećenim negovanju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Imali smo slučajeve da neko podigne spomenik neprijateljima Srbije, a nije postojao pravni osnov da se on ukloni. Zakon o memorijalima u potpunosti reguliše ovu oblast. Ministarstvo će biti krovna institucija koja će davati saglasnost za postavljanje spomen-obeležja."

Lokalne samouprave će biti u obavezi da uklone spomenik po nalogu inspektora, a predviđene su i sankcije ukoliko to ne urade. Kazne za odgovorna lica su od 100.000 do 150.000 dinara, a za pravna između milion i dva miliona dinara.

"Opštine u Srbiji imaju odrešene ruke za podizanje spomenika po svojoj volji, ali i prećutno odobravanje za već podignuta znamenja. Zbog komplikovanih nadležnosti skoro da je bilo nemoguće ukloniti spomenik poginulim teroristima u Preševu ili spomen-ploču Aćif-efendiji u Novom Pazaru. Na jugu Srbije i u Vojvodini postoji još sličnih spomenika, a videćemo da li će gradski čelnici prkositi naredbama kad se uvedu novčane kazne", objašnjava Popović.

Mišljenje o predlozima za uređenje ili uklanjanje ratnog memorijala, kako je predviđeno u Nacrtu zakona, davaće Savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, u kome će biti naši eminentni istoričari, univerzitetski profesori, akademici. "Na osnovu njihovog mišljenja znaćemo šta je u duhu naše tradicije, a šta može da se ukloni jer ne odgovara istorijskim činjenicama", objašnjava Popović.

Odgovarajući na pitanje da li spomen-ploča Aćif-efendiji može da bude uklonjena ako novi zakon bude usvojen, ministar za rada, zapošljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin kaže da može – ukoliko se zakon usvoji u smislu retroaktivnosti.

"Suština zakona je da se isprave decenije nebrige i decenije u kojima nije postojalo nikakvo zakonsko rešenje i kome je svaka lokalna samouprava mogla da postavi bilo kakav spomenik, a da pritom ne vodi računa koja je to poruka koju spomenik postavlja i daje budućim generacijama", kaže Vulin.

Srbija, inače, ima 600 spomenika i memorijala u zemlji i inostranstvu. Ratna obeležja imamo u 45 država, od severne Afrike do severa Evrope.