Samo su poljoprivreda i prehrambena industrija u 2016. godini ostvarili izvoz u vrednosti od 3,2 milijarde dolara, pišu Večernje novosti. Procenat izvoza raste, ali, pojedini stručnjaci smatraju da je to daleko od mogućnosti srpskih njiva.
Prema zvaničnim podacima, agrarni sektor u ukupnom robnom izvozu, učestvovao je sa nešto više od 21 odsto, a najviše prodajemo kukuruz, cigarete, maline, pšenicu i jabuke.
"Vrednost izvoza kukuruza prošle godine bila je 314 miliona evra, cigareta 250 miliona evra, malina 223, pšenice 120, jabuka 113, šećera 112, jestivog suncokretovog ulja 56 i sojinog sirovog ulja 46 miliona evra. Naša proizvodnja zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, a sav višak se izvozi. U tome dominiraju žitarice. Prošle godine izvezli smo više od dva miliona tona kukuruza i blizu milion tona pšenice. Značajni smo i izvoznici brašna. Pokrivamo sva regionalna tržišta, BiH, Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju", objašnjava Milan Ćuprić, rukovodilac grupe za ratarstvo u Ministarstvu poljoprivrede.
Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije je Evropska unija, sa više od 50 odsto. Samo smo u 2016. godini na tržište EU izvezli proizvoda u vrednosti od 1,4 milijarde dolara, dok je uvoz bio 846 miliona dolara. Izvoz u zemlje CEFTA bio je oko 1,2 milijarde dolara.
"Suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda dostigao je 1,8 milijardi evra, i time je smanjen ukupan deficit na nešto više od četiri milijarde evra. U stvaranju suficita poljoprivrede najviše je doprineo upravo izvoz kukuruza, a zatim i pšenice, a i suncokreta i soje, i jestivog ulja od soje i suncokreta", objašnjava Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije".
Kako objašnjava Saković, često se postavlja pitanje zašto izvozimo kukuruz i pšenicu, a ne prerađevine, a zaboravlja se da na listi izvoza imamo najmanje 15 prerađevina od ovih žitarica.
"SAD, na primer, izvozi 45 miliona tona kukuruza, i niko ne postavlja pitanje zašto se izvozi toliko neprerađenog kukuruza, a čuju se i glasne zamerke, zbog našeg 'udela' od tri miliona tona u izvozu", kategoričan je Saković.
Ratar iz Kaća, Vojislav Malešev i jedan od većih proizvođača žitarica i uljarica, napominje kako dobri izvozni rezultati jako retko "stižu do džepova poljoprivrednika".
"Najveći deo profita od izvoza godinama unazad ide u džepove izvoznika. Čuje se da je zarada od izvoza mala, oko pet evra po toni, ali i pored toga imamo oko 200 izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Da nema zarade, sigurno bi ih bilo manje", jasan je Saković.
Problem je i to što tržište poljoprivrednih proizvoda ne "radi" kao uobičajeno tržište, odnosno, imamo istu cenu pšenice i kukuruza u celoj zemlji. Da tržište živi, sigurno bi negde cena bila viša, ili niža.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu")
.jpg "Disciplinovanje")
Komentari 6
Janko
Ono sto bi trebalo da se bavimo je koliko se zaradi od svake kulture ponaosob.
Ja sam odavno batalio zitarice jer sam uvideo da je zarada minimalna.
Sadim maline i lesnike a planiram da se ozbiljnije bavim i vocem.
Ljudi ove su lenji i glupi nesto da promene. Sade kukuruz ili psenicu a onda kukaju kako tu nema zarade. Pa ako nema zarade batalite i pocnite nesto novo.
Dve sezone sam proveo u Arilju uceci o malini. Kada sam se vratio u selo svi su mi rekli ti si lud, sta ces tamo. Ovde niko nece da se zrtvuje. Svi bi da im padne sa neba.
Poljoprivrednik je covek koji radi i unapredjuje se a seljak je covek koji radi i od rada ima malu korist jer nije u stanju da se promeni.
Damir
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar