Lekovi u Srbiji među najskupljim u regionu

Tender za lekove se u Srbiji raspisuje po nazivu brenda u kom je često i naziv kompanije koja ga proizvodi, čime se eliminiše konkurencija. 

Ekonomista Dragovan Milićević ističe da su na prošlogodišnjem tenderu ponuđači davali samo dva do pet odsto niže cene od maksimalnih, poništavajući smisao javnog tendera - da se dođe do najniže cene. On ističe da bi prelazak na izbor lekova po generičkom nazivu naterao proizvođače da značajno spuste cene i prema njegovoj računici, držva bi mogla da uštedi do 60 miliona evra na ceni lekova.

I Svetska banka, koja je bila nosilac projekta uvođenja centralizovane nabavke lekova 2013. godine, u svojim izveštajima navodi da je na redu uvođenje nabavke lekova po internacionalnom nezaštićenom imenu. RFZO je već započeo sa ovakvom nabavkom bolničkih lekova sa B liste i u prvoj godini je ostvarena ušteda od 32 miliona evra, a prosečna cena leka spuštena je za 27 odsto.

I tada je postojao, a i sada postoji otpor farmaceutske industrije, što nije ni čudno, s obzirom na to da bi ova industrija mogla da ostane bez desetine miliona evra koji bi ostali u državnoj kasi.

Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA Bojna Trkulja, upozorava da oslanjanje na samo jednog proizvođača uvek sa sobom nosi rizik od poremećaja tržišta usled neplaniranih poremećaja proizvodnje, koji se povremeno dešavaju skoro svim proizvođačima.

"Uvođenjem INN tendera može se očekivati ostvarivanje uštede u prvoj godini. Međutim, već naredne godine po pravilu dolazi do smanjenja broja lekova koji konkurišu u okviru jednog INN-a, jer proizvođači čiji lekovi ne budu izabrani na tenderu obično ne obnavljaju dozvolu za stavljanje leka u promet i povlače isti sa tržišta. Usled smanjenja konkurencije u narednim godinama dolazi do postepenog povećanja cene leka pa dugoročni finansijski efekat izostaje uz ozbiljan rizik po snabdevenost tržišta", objašnjava Trkulja, dodajući da bi bilo potrebno i promeniti nekoliko zakona i propisa da bi se mopao promeniti sistem nabavki lekova.

Prema njegovim rečima, postavlja se i pitanje da li bi izbor najjeftinijeg leka uticao na lečenje pacijenata, pogotovo kod hroničnih oboljenja pošto bi morali da pređu na lek proizvođača koji je izabran na tenderu.

Lekovi u Srbiji među najskupljim

Prema uporednoj analizi koju je izveo Milićević, cene lekova značajno su više u Srbiji nego u Crnoj Gori, koja ima ovakav sistem ili u Makedoniji.

"Kod nas bi trebalo uvesti sistem kao u Mađarskoj, gde se na tri meseca raspisuje tender elektronskim putem. Ponuđači dostavljaju šifrovane ponude koje su zatvorene do otvaranja tendera, a nakon otvaranja, sistem automatski bira najbolju ponudu. Ovo je mnogo bolje nego tender jednom godišnje pošto oni koji us izgubili mogu ubrzo ponovo da konkurišu", objašnjava Milićević.

Inače tržište lekova u Srbiji je bilo teško blizu 650 miliona evra u 2016. godini.