Nasilje nad starima - tajna koja ne izlazi iz kuće

Procena je da nasilja nad starim osobama ima daleko više od zvanično prijavljenih slučajeva, ali se o tome ne govori.

Stare osobe kao i deca predstavljaju idealne mete za nasilnike. Nemoćni su, nisu u stranju da se brane i ono što je najvažnije - na znaju, ne žele ili nemaju načina da prijave nasilje.

Stare osobe su u dodatnom problemu jer ih je u demografskom smislu sve više, a sve je manje onih koji treba da im pruže zaštitu i negu, kaže saradnica Centra za socijalni rad Mirjana Sokolović.

- Mi smo narod koji stari i ima sve više starijih. Broj mladih i starih se praktično izjednačava, što znači da narod polako izumire - navodi ona.

Nasilje ne mora biti samo fizičko, već se pod njim podrazumeva i psihičko maltretiranje ili omalovažavanje starijeg muškarca ili žene, ali i seksualno napastovanje, kaže volonterka Crveng krsta Jelena Bugarin, koja se specijalizovala za temu zaštite starih osoba od nasilja.

- Nasilje nad starim osobama podrazumeva svaki čin njihove diskriminacije, odnosno zanemarivanja specifičnosti i potreba starih i može imati različite oblike, od zakonskih i političkih barijera do stereotipa svake vrste. Jedna od glavnih karakteristika u ovom problemu je da stare osobe na žele da prepoznaju da li se suočavaju sa nasiljem ili diskriminacijom, tako da je teško doći do validnih podataka - kaže ona.

Prema istraživanju koje je uradio Crveni krst Srbije, skoro polovina ispitanika kaže da se svakodnevno suočava sa nekom vrstom diskriminacije na osnovu godina. Zato je savet starijim građanima da ne trpe nasilje i odmah ga prijave.

- Ukoliko starija osoba trpi zlostavljanje u sredini u kojoj živi, onda je najbolje da se prvo obrati svojoj porodici pa da zajedno donesu odluku šta dalje. Ali, ukoliko je nasilje u samoj porodici, onda se to prijavljuje policiji ili Centru za socijalni rad - navodi Bugarin.

Diskriminacija starih osoba se dešava gotovo svuda, a prema istraživanjima Ministarstva za socijalna pitanja, najčešća je na radnom mestu i ogleda se u negativnim viđenjima starijih u društvu. Gotovo svaki ispitanik koji je pred penzijom je izjavio da se susreo sa ovakvom vrstom diskriminacije.

Stručnjaci apeluju na starije građane da prijave svaku vrstu nasilja. A kakva vrsta postupka ih tada očekuje, za Mrežu 21 objašnjava pravnik, Milan Janković.

- Parnični postupak za zaštitu nasilja u porodici je poseban postupak, a tužbu može da podnese i žrtva i javno tužilaštvo. To je postupak po hitnom slučaju i mora da se okonča u svega dva ročišta. Hitnost je tolika da se prvo ročište zakazuje u roku od osam dana od momenta podnošenja tužbe, a ukoliko se tužena strana žali, Viši sud ima rok od 15 dana da se izjasni. Ovde presuda postaje izvršna i ukoliko nije pravosnažna i bez obzira na moguću žalb mora da se poštuje i postaje bude izvršna - pojašnjava Janković.

Problemi nasilja nad starim osobama će se sa protokom vremena samo uvećavati. Razlog je jednostavan - demografska slika se dramatično menja.

U naredne tri decenije stanovništvo u Srbiji naglo će ostariti. Ovo najbolje oslikava činjenica da se u poslednjih 50 godina udeo mladih do 14 godina gotovo prepolovio, a udeo onih iznad 65 povećao čak dva i po puta.

Zato su sistemska rešenja problema prava starih osoba neophodna, da nas "ne pita starost gde nam je bila mladost".