Tužilaštva gube slučajeve, sudovi plaćaju ogromne odštete

Podaci o isplaćenim troškovima iznela je "Politika", pozivajući se na informacije u Visokom savetu sudstva (VSS).

– Reč je o troškovima krivičnog postupka, nužnim izdacima okrivljenog, izdacima i nagradama za branioca, punomoćnika, veštaka i stručnog saradnika. U slučajevima kada je postupak pravnosnažno obustavljen, kada se optužba odbije i kada se okrivljeni oslobodi od optužbe, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava opredeljenih za rad suda. Navedene troškove sudovi su redovnim putem, u periodu od 1. januara do 30. juna 2017. godine, isplatili u iznosu od 411.124.000 dinara – kažu u VSS-u.

Imajući u vidu nedostatak sredstava sudova za ove vrste rashoda, troškovi postupka se u velikoj meri izvršavaju prinudnim putem, na teret sredstava odobrenih za rad sudova. Zato je više sudova tokom proteklih godina bilo suočeno sa blokadom računa zbog oslobađajućih presuda koje su sami izrekli. Pravosuđe nema tačnu evidenciju koliko je oslobađajućih i odbijajućih presuda u odnosu na ukupan broj okončanih krivičnih predmeta.

Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić procenjuje da pravosnažne presude čine možda najviše deset odsto od svih konačnih krivičnih presuda i kaže da su one dokaz pravne države.

Postavlja se, međutim, pitanje zbog čega tužilaštva ne plaćaju troškove postupka kada ne uspevaju da dokažu krivicu pred sudom. Naime, oslobađajuće presude se donose usled nedostatka dokaza, a teret dokazivanja je na tužilaštvu.

- Oslobađajuće presude su dokaz kvaliteta sistema, a ne njegova anomalija. Samo u sistemu prekih sudova svi postupci se završavaju osuđujućim presudama. Pojedine sudije guraju priču o takozvanom procesnom neuspehu tužilaštva. Međutim, po našem Zakoniku o krivičnom postupku, tužilac mora da uđe u postupak i onda kada postoji najniži stepen sumnje, kada su dokazi na vrlo niskom nivou, a to su takozvani osnovi sumnje. Ako bi tužioci mogli da ulaze u postupke samo u slučajevima gde su sto odsto sigurni da će moći da dokažu krivicu, to bi ubilo njihovu kreativnost i obraćali bi ih od krivičnog gonjenja, a pritom znamo da su mnoga krivična dela, kao na primer korupcija, veoma teška za dokazivanje. - navodi Ilić.

U tužilaštvu navode i da se sve odštete neosuđenim i neosnovano pritvorenima isplaćuje iz iste kase - iz državnog budžeta, pa da je za građane svejedno da li te odštete idu na račun suda ili račun tužilaštva, pri tome od toga ne zavise plate sudija i tužilaca.

Naknadu troškova postupka treba razlikovati od naknade materijalne i nematerijalne štete, zbog nesnovanog pritvora i krivičnog gonjenja. Dok troškove postupka automatski isplaćuju sudovi, naknada štete isplaćuje se na teret budžetskih sredstava Ministarstva pravde.