Izuzetno loši rezultati su zabeleženi u Beogradu, gde je od oko 130 učenika, prijemni ispit položilo samo 33. U beogradskog gimnaziji "Sveti Sava" od 20 planiranih, upisano je samo pet učenika, u Osmoj samo jedan, a u Zemunskoj troje. Kvotu je uspela da popuni jedino Prva beogradska gimnazija, a van prestonice novosadska Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj", Šabačka i Mitrovačka.
U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, od planiranih 40 učenika, upisano je 22, a po jedno odeljenje će uspeti da formiraju niška Gimnazija "Bora Stanković" i "Svetozar Marković" u Jagodini. U Užičkoj gimnaziji upisana su samo dva đaka, u gimnaziji u Somboru troje, a u Gimnaziji "Sveti Sava" u Požegi 12, od predviđenih 20.
U Ministarstvu prosvete za
"Danas" nisu odgovorili šta će biti sa ovim đacima, s obzirom na to da je
uslov za formiranje odeljenja da ih ima najmanje 15.
I u drugim srednjim školama sa specijalizovanim odeljenjima ima dosta praznih mesta. Među matematičkim odeljenjima, kvotu je u potpunosti ispunila samo Matematička gimnazija u Beogradu, dok, recimo, u ivanjičkoj gimnaziji u odeljenje za obdarene nije upisan nijedan đak.
Direktorka Osme gimnazije u Beogradu Irena Brajević kaže za "Danas" da su odeljenja za učenike obdarene za informatiku i računarstvo ove godine beogradske gimnazije dobile prvi put, ali da je informacija o tome stigla kasno, svega dva dana pre početka prijavljivanja učenika za polaganje prijemnog. Drugi problem je što ni škole, ni učenici nisu bili detaljno obavešteni o načinu polaganja prijemnog ispita, odnosno da netačan odgovor donosi negativne bodove.
Brajevićeva kaže da su deca bila zatečena, jer nisu znala pravila, te da se ranije nikada nisu sreli sa takvim načinom ocenjivanja, niti je to objašnjeno u Konkursu za upis učenika u srednje škole Ministarstva prosvete. U tom konkursu samo piše da se za upis u ova odeljenja polaže test iz matematike, na kojem se može ostvariti maksimalno 240 poena, a da bi se položio prijemni potrebno je najmanje 120 bodova.
S druge strane, direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović kaže za ovaj list da su beogradske škole prvi put ove godine dobile ta odeljenja, ali da je očigledno da se ni one, ali ni učenici nisu dovoljno spremili. Ognjanović kaže da je prijemni za informatička odeljenja bio neuporedivo lakši od prijemnog za matematička odeljenja, te da se sistem sa negativnim bodovima i kod njih primenjuje i da, čak i da su učenici bili detaljno upoznati sa njim, to ne bi mnogo promenilo sliku.
On objašnjava da su zadaci na prijemnom ispitu sa višestrukim izborom, te da su negativni bodovi uvedeni kao jedna vrsta korekcije da se ne bi desilo da učenik nasumičnim pogađanjem zaradi poene. Ognjanović je uveren da učenici nisu bili dovoljno informisani o uvođenju informatičkih odeljenja, jer je, s obzirom na popularnost IT struke, nemoguće da se u Beogradu prijavilo samo stotinak zainteresovanih. On smatra da će već iduće godine biti neuporedivo više kandidata. Prva beogradska gimnazija je uspela da popuni kvotu za informatičko odeljenje, jer su se upisali đaci koji su u Matematičkoj gimnaziji položili prijemni (koji se priznavao i za informatička odeljenja), ali su ostali ispod crte.
Juče je objavljen raspored učenika po srednjim školama i obrazovnim profilima, a danas i sutra raspoređeni đaci će se upisivati. Kako je rečeno u Ministarstvu prosvete, 84 odsto učenika je raspoređeno po nekoj od prve tri želje. U prvom krugu je raspoređeno 64.337 učenika, od toga po prvoj želji 39.084, po drugoj 10.142, a po trećoj 4.858 đaka. Neraspoređeno je 1.470 učenika, a za njih je preostalo 2.946 mesta u trogodišnjim i 5.334 mesta u četvorogodišnjim obrazovnim profilima.
U trogodišnje obrazovne profile je upisano 10.515 učenika, a u četvorogodišnje 53.822, od čega je u gimnazijama 15.763 učenika. U Ministarstvu kažu da su i ove godine najtraženiji obrazovni profili iz područja rada zdravstvo i socijalna zaštita. Među najpopularnijih 16 obrazovnih profila u Srbiji, polovina je u medicinskim školama. Veliko interesovanje je vladalo i za elektrotehničara informacionih tehnologija u elektrotehničkim školama, kao i profile u Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu, gde je bilo mesta samo za najbolje učenike.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Novi rekord u najavi: Vučić za prva tri meseca imao 141 obraćanje")
Komentari 41
Milena
tamara
Milos
Jovina ima potpuni, apsolutni primat sto se tice matematike, fizike, informatike i hemije u odnosu na navedene skole i u odnosu na ostale gimnazije u Novom Sadu i u Vojvodini uopste. Apsolutni. I potpuno merljiv na takmicenjima. Da se sada ne gadjam procentima, mislim da sve ostale skole u Vojvodini, ukupno, ne ostvaruju rezultate Jovine gimnazije u tim oblastima.
Razlog je jednostavan, vec u sedmom razredu u Jovinu dolaze najbolji ucenici iz novosadskih skola i manje vise ostaju u njoj.
E sad, drugo je pitanje sta sa tom decom bude dalje i kako se sa njima radi. A radi se uglavnom lose, sto je vidljivo na republickim takmicenjima, gde Jovina gotovo da ne postoji, osim u vrlo retkim slucajevima. Na tom nivou, razlika izmedju Matematicke i Jovine gimnazije je ista kao razlika izmedju Jovine i Lazine gimnazije na nivou Novog Sada.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar