Da je sve kako treba, vakcine bi se proizvodile u Institutu za vakcine i serume "Torlak", međutim o ovom institutu mnogi govore kao o "žalosnoj tranzicionoj priči u srpskom zdravstvu".
Kako piše
"Dnevnik", "Torlak", nekada značajna ustanova koja je izvozila vakcine u više od 100 zemalja, teško može da se vrati proizvodnji vakcina. Neke vakcine se ne proizvode već deset godina, ali zvaničnici iz resornog ministarstva su ranije najavili da će podržati "Torlak" u pravljenju svojih.
Koordinator Udruženja "Doktori protiv korupcije Draško Karađinović smatra da na porast nepoverenja prema vakcinama utiče to što više nema domaćih vakcina, a ljudi su nepoverljivi prema onima koje uvozimo.
"Oralnu polio vakcinu 'Torlak' ne proizvodimo više od 10 godina. Zaustavljena je proizvodnja da bi se rekonstruisao pogon iz dobijenih kredita, koji nikada nije završen. Slično je i sa vakcinom protiv gripa na kojoj se, kao, radi godinama, ali ni do danas nije proizvedena, jer serije za klinička ispitivanja treba da su istog kvaliteta i načina proizvodnje kao za komercijalnu upotrebu. Ko to može da dokaže? Gde su zvanični izveštaji? Prema informacijama koje imam, zabranilo ih je Ministarstvo zdravlja zbog problema u proizvodnji", navodi on za "Dnevnik".
Karađinović dodaje da je propast "Torlaka" da koren propasti leži u nedostatku vizije razvoja te strateške ustanove još sredinom prošle decenije.
"Milioni dolara nisu efikasno iskorišćeni. Danas je tehnologija 'Torlaka' zastarela, kvalifikovani kadrovi su otišli tako da je pitanje da li nekada svetska ustanova i veliki izvoznik, na primer polivakcine, može danas da bude bar logistički centar, velika hladnjača za uvoznike vakcine. Da bi i hladnjače bile sertifikovane za 'hladni' lanac čuvanja vakcina, moraju da se repariraju duple kompresorske jedinice", poručuje Karađinović za "Dnevnik".
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko, rekao je u martu da oni neće dozvoliti da Institut za vakcine i serume "Torlak" propadne i da se razmišlja o poboljšanju tehnologije.
"Većina nas je primilia domaće vakcine. Petovalentne vakcine imaju mnogo manje neželjene efekte i možda bismo mogli ubrzati, pobošljati našu tehnologiju da imamo takvu vakcinu u domaćoj proizvodnji", rekao je tada Vicko.
Dok funkcioneri konstantno najavljuju promene po ovom pitanju, epidemiolozi upozoravaju da se sve manji broj dece vakcioniše, te da situacija postaje zabrinjavajuća.
U Beogradu je u prvih šest meseci ove godine MMR vakcinu primila tek četvrtina mališana od 12 do 15 meseci, pokazuju podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje. Da bi se sačuvao kolektivni imunitet potrebno je da vakcinu primi 95 odsto mališana. Pojedinačno male boginje mogu da se jave, ali ako je dobar obuhvat vakcinacijom bolest ne može da se širi.
Epidemiolog Zoran Radovanović upozorio je da je situacija u kojoj se nalazi Srbija kao "građenje lomače", što je više nevakcinisane dete, to je rizik od epidemije veći.
"To je kao građenje lomače, treba samo da padne varnica i da se požar razbukti, odnosno da se epidemija raširi. To ne mora da se desi ni ove jeseni, ni na proleće, može za dve, tri godine ali sa malim obuhvatom vakcinisane dece raste verovatnoća da dođe do epidemije", rekao je Radovanović o čemu više možete da pročitate
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 25
@Родољуб
Rodoljub
ЗАКОН О ПРАВИМА ПАЦИЈЕНАТА
(„Службени гласник РС“ број 45/13)
Члан 15.
(1) Пацијент има право да слободно одлучује о свему што се тиче његовог живота и
здравља, осим у случајевима када то директно угрожава живот и здравље других лица.
(2) Без пристанка пацијента не сме се, по правилу, над њим предузети никаква медицинска
мера.
Novosadjan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar