Ekonomista
Ljubomir Madžar navodi za
"Danas" da podaci o nezaposlenosti deluju neuverljivo, jer ako se nezaposlenost toliko smanjila, to bi značilo povećanje zaposlenosti, a to bi opet dovelo do povećanje BDP-a.
"Pomeranje BDP-a se ne slaže sa ovim pojavama. Fiskalni savet je imao diskusiju sa Zavodom za statistiku i oni tvrde ne samo da je kretanje BDP-a konzistentno sa smanjenjem zaposlenosti, već ni uplaćeni doprinosi i porezi na zarade ne pokazuju tako veliki rast zaposlenosti. Stručna javnost je iskazala sumnju u cifre o zapošljavanju", navodi Madžar.
Nasuprot tome, profesor na Ekonomskom fakultetu Mihail Arandarenko ukazuje da niko nije dokazao da podaci o zaposlenosti Republičkog zavoda za statistiku nisu tačni, ali nudi i objašnjenje da BDP stagnira ili sporo raste, dok nezaposlenost brzo pada.
"Ekonomisti greše kada tumače statistiku zaposlenosti. U Srbiji, kao i u Evropi, poslednjih godina je na delu trend smanjenja kvaliteta zaposlenosti. Sve se lakše gubi radno mesto, a onda porodica mora da nadoknadi te prihode tako što radi manje plaćene, manje produktivne poslove sa manjim brojem radnih sati. Imamo situaciju da raste broj ljudi koji su zaposleni, ali ukupan fond radnih sati nije toliko povećan", kaže Arandarenko za "Danas".
On dodaje da je moguće da se nezaposlenost smanji sa 14,6 odsto u prvom kvartalu na 10,6 odsto (ukoliko podaci RZS-a podupiru izjavu predsednika) zbog sezonskih poslova koji su Anketom o radnoj snazi daleko bolje obuhvaćeni nego ranijih godina. Prema njegovim rečima, oko četvrtine rasta zaposlenosti poslednjih godina može da se objasni time što je statistika obuhvatila neformalnu zaposlenost.
Psihološkinja i autorka analize "Statistika i dostojanstven rad" Sarita Bradaš kaže da je veliki problem srpskog tržišta to što ima sve manje radnika, pa bi nezaposlenost opala sve i da nijedan radnik nije zaposlen, jer veliki broj radno sposobnih odlazi. Po njenim rečima, "pumpa" se neformalna zaposlenost kako bi se poboljšala statistika.
"Za 75.000 ljudi je povećan broj zaposlenih na osnovu samozapošljavanja u domaćinstvima. Ako ja pomažem deci da urade domaći zadatak, to se vodi kao da sam radila, a ne da sam domaćica. Na ovoj stavki se registruju oni koji su angažovani za pomoć u kući, ali i proizvodnja za sopstvene potrebe. U Evropi, pa i u Rumuniji, takvih je jedan odsto. Kod nas na neformalni sektor se odnosi 58 odsto rasta zaposlenih u 2016", zaključuje ona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
.jpg "Ministarstvo od direktora škola traži sprovođenje represije: Još jedan u nizu pritisaka")
.jpg "ProGlas o tome šta treba da budu ciljevi prelazne vlade: Izaći iz krize na nenasilan način")
.jpg "Dekanka FPN pisala Evropskom parlamentu: Dignite glas i podržite studente")
.jpg "Nastavak")
.jpg "Ministarka prosvete u tehničkoj vladi nastavlja po svom: Skoro sve škole rade")
.jpg "FOTO Kako karikaturista lista Politiko vidi Vučića: Žaba koja se kuva")
Komentari 11
Tata Ikun
ne Vidljivi
Svaka Dala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar