Udvostručen broj uslovno otpuštenih iz zatvora

Njih 174 je pušteno kućama posle dve trećine izdržane kazne. Nisu uslišene molbe 202 osuđenika, 11 molbi je odbijeno kao neosnovano, a ostalih 25 je "rešeno" na drugi način.

To su podaci Višeg suda u Beogradu za celu prošlu godinu. U ovoj godini sud je do danas primio 322 molbe za uslovni otpust, od kojih je 117 usvojio, 149 odbio, sedam odbacio, četiri rešio na drugi način, a u preostalom broju slučajeva još nisu donete odluke.

Srpski zatvori su prenatrpani. U njima je trenutno 10.600 zatvorenika, što je za oko hiljadu više od realnih kapaciteta. Iako je uvedena kazna kućnog zatvora, a sve više se primenjuje i rad u javnom interesu, podaci Saveta Evrope pokazuju da je zatvorska populacija u Srbiji danas za čak 30 odsto brojnija nego 2005. godine.

Krivičari ukazuju da se mogućnost uslovnog otpusta i dalje ne primenjuje dovoljno. Od 2012. godine, kada su zakonom ublaženi uslovi da osuđenik bude pušten na slobodu pre isteka kazne, broj uslovno otpuštenih u Srbiji porastao je sa 600 na 1.530 u 2015. godini.

Osuđenik u Srbiji može da bude uslovno pušten iz zatvora kada izdrži dve trećine kazne na koju je osuđen, bez obzira na to da li je reč o kratkim ili dugačkim vremenskim kaznama, kao što je kazna od 30 do 40 godina zatvora.

Postoji spisak krivičnih dela za koji nije moguć uslovni otpust ni pod kakvim uslovima. Reč je o delima protiv polne slobode, koja su 2013. godine zahvaljujući "Marijinom zakonu" izuzeta od mogućnosti uslovnog otpusta. Silovatelji i pedofili ne mogu da izađu ranije iz zatvora.

Osim proteka vremena, osuđenik mora i da zasluži da bude uslovno pušten, a to znači pre svega da ima dobro vladanje u zatvoru.

"Uslovni otpust predstavlja izvesnu nagradu za korektno ponašanje osuđenika. Samo ako je disciplinovan, osuđenik može da se nada ranijem izlasku na slobodu. On time pokazuje da je ispunjena svrha kazne. S druge strane, uslovnim otpustom se menja odluka suda o dužini kazne. U većini evropskih zemalja, tu odluku donosi sud", objašnjava za "Politiku" dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije.

On naglašava da je pre nekoliko decenija, dakle u nekadašnjoj SFRJ, procenat uslovno otpuštenih osuđenika iznosio čak 50 odsto, da bi pre nekoliko godina u Srbiji pao na minimum od sedam odsto, ali je zatim taj procenat počeo da se "oporavlja", dostižući oko 20 odsto zatvorske populacije.

"Treba imati u vidu da je reč o velikom broju slučajeva uslovnog otpusta koji iznosi svega nekoliko meseci, što više liči na prevremeni otpust iz zatvora nego na klasičan uslovni otpust. Ideja je da procenat uslovnog otpusta bude veći, a ne manji. U državama Evropske unije, danas je takvih osuđenika od 50 do 70 procenata", kaže dr Škulić.

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije navodi se da će sud uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora "ako se u toku izdržavanja tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće učiniti novo krivično delo".

Profesor Škulić naglašava da kod nas nije uveden obavezan uslovni otpust, već da je to ipak ostala samo mogućnost koju sud može, a i ne mora, da primeni.