I to je bilo sporno jer su potraživanja bila veća od dugovanja, a među dužnicima bio je i EPS. Međutim, još dva meseca pre stečaja sudskim rešenjima radnicima je trebalo da se isplati po zaostalih 27 plata. I od tada za oko 200 radnika traje potraga za pravom i pravdom. Za većinu radnika
ta dugovanja iznose 1,5 miliona dinara, a pojedincima se duguje i duplo veća suma, piše list
"Danas".
Za to vreme izvršioci im kucaju na vrata, pokazujući opet neki drugi nalog, za popis stvari i slične zahteve. Imali su obećanja da će sve biti završeno zaključno sa 2012. godinom. Konsultovali su i međunarodni sud u Strazburu, kažu im da bi dobili spor sa državom, ali opet radnici nemaju čime da plate tužbu.
Nekadašnji predsednik Sindikata u "Zorka opremi" Radisav Kedić, organizaciji koja zastupa 80 radnika, obratio se brojnim institucijama, ali su ga slali od ministarstva do ministarstva, od nemila do nedraga, i opet je na početku. Posle svega obratio se pismom novinarima:
"Pisao sam nekadašnjem premijeru a sadašnjem predsedniku, ministarstvima, drugim institucijama, svi se oglušuju i šalju me u krug od jednih do drugih i na kraju ništa. Pitam javno predsednika zar su njemu preči azilanti nego građani Srbije. Kad već nudi azil i državljanstvo molio bih ga da mi omogući da pređem sa celom svojom porodicom u kampove gde su azilanti jer bih tako jedino bio obezbeđen. Predsednik se hvali suficitom u milijardama dinara, pa ne znam na šta troši novac kada ne mogu da se isplate dugovanja prema radnicima. Teško mi je palo kada je u onim teškim danima poplava Aleksandar Vučić na pitanje novinara šta će sa radnicima kojima se duguje doslovce rekao: "Ne znam šta ću da radim sa ovim mrtvacima koje mi je ostavio stari režim." On smatra da je ovo njegova dedovina, da će takav ući u istoriju. Ne znam kako će ga narod pamtiti, ovo sve što on radi može i "baba Joka". Smanji plate, oduzmi penzije, ne daj nikakva povećanja..."
Kedić kaže da je jedino za sada dobijao poziv da koristi socijalnu pomoć, ali da je to zaista sramota. Pre svega jedne države, gde se ne poštuje ni sudsko izvršno rešenje.
Fabriku izbrisala privatizacija
Kako je ranije pisala
"Politika", početak rada šabačke fabrike, koja je naziv dobila po supruzi kralja Petra Prvog Karađorđevića, na Mitrovdan, 8. novembra 1938. godine, ozvaničio je tadašnji predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milan Stojadinović. Od prvog pogona sumporne kiseline pa sve do početka raspada SFRJ, "Zorka" je bila sinonim za industrijski razvoj Šapca.
U zlatnom periodu, od kraja šezdesetih do kraja osamdesetih prošlog veka, sa "Zorkinih" traka godišnje je silazilo oko dva miliona tona različitih proizvoda. Šabačka fabrika zapošljavala je oko 10.000 radnika i izvozila na sve kontinente, osim Australije. Plavi kamen čak u Kinu.
"Zorka" je prva u državi uvela takozvani robot-sistem, u fabrici keramičkih pločica. Imala je 12 radnih organizacija, zatim fabrike u Rumi i Ljuboviji, rudnike "Veliki Majdan", "Lece" kod Medveđe i "Brskovo" kod Mojkovca, kao i svoj list "Zorka". Pored fabričkih vesti, imao je sve rubrike – do kulture i sporta.
Ono što je izdvajalo "Zorku" bila je briga o radnicima i radnička solidarnost. Sistem je godišnje gradio 250 stanova, pokušavajući da ispoštuje princip da nijedan radnik sa više od pet godina staža ne bude bez stana. Izgrađeno je oko 3.000 stanova, kompletna naselja Benska Bara i Trkalište, a kreditirana je takođe i privatna gradnja. Sedamdesetih godina izgrađen je sportski centar sa halom i zatvorenim bazenom, a gradu je trebala čitava decenija da iz kredita izgradi bazen otvoren 2016. godine.
Hiljadu visokoobrazovanih, od kojih 30 magistara i devet doktora nauka, raspoređenih u oblastima u kojima su stekli najviša naučna zvanja, radilo je u "Zorkinim" fabrikama. Bez obzira na titule, svi zaposleni su mogli ravnopravno da koriste neko od 52 odmarališta na moru ili u banjama, od kojih su u Čanju i Srebrnom bili "Zorkino" vlasništvo. Svaki radnik iz proizvodnje imao je pravo i na rekreaciju od po deset dana godišnje.
Radilo se u tri smene, od šest ujutru do dva posle podne. Fabrika "Obojena metalurgija" nije prekidala proizvodnju 365 dana. Tri restorana društvene ishrane u cugu su mogla da prime 500 radnika.
Proizvodnju su ukočile, pa potom i gotovo potpuno zaustavile sankcije devedesetih. "Zorku" je obrisala privatizacija. Ono što je vredelo – fabrike lekova, boja i keramičkih pločica – prodato je u startu, a alatnica i oprema iz stečaja. Najveća, fabrika mineralnih đubriva, dobila je vlasnika tek pošto je "očišćena" od radnika.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu")
.jpg "Disciplinovanje")
Komentari 4
boki2
Miki
A ima i lidera regiona, da vam objasni porast BDP-a.
Motins-Albus-NFK-NIT
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar