Blješteće reklame opasne po saobraćaj

Bili su ometeni da pravovremeno reaguju i time su ugrozili svoj, ali i živote drugih učesnika u saobraćaju upravo zbog bilborda. U Komitetu ističu da se u našoj zemlji zasad ne nazire zakon koji bi uredio ovu oblast, kakav postoji u mnogim zemljama u Evropi. Pošto takvog zakona kod nas nema, uprkos brojnim nezgodama zbog provokativnih i svetlećih reklama koje liče na semafore, odgovornost snose sami vozači.

Kako za "Novosti" ukazuje direktor Komiteta Damir Okanović, mnogi vozači se često žale na svetleće reklame, pre svih one koje reklamiraju apoteke, jer su veoma blizu kolovoza i liče na semafor. Sličnog mišljenja je i profesor  i čal Komiteta Milan Vujanić, koji naglašava da vozači retko priznaju da im je oko "krenulo s puta".

"Kada do nezgode dođe, niko ne želid a kaže da su ga reklame dekoncentrisale, jer će ispasti da je kriv za nezgodu. Narodčito kad su u pitanju reklamni panoi koji krase atraktivne devojke ili one u donjem vešu, koji posebno odvlače pažnju sa kolovoza", kaže Vujanić.

Koliki je tačan broj reklamnih panoa pored kolovoza nikos a sigurnošću ne može da kaže. Mnogi su postavljeni nelegalno, neki su čak i na samim raskrsnicama ili tik uz kolovoz. Problem najčešće nastaje noću, tokoms aobraćajne gužve ili kada padaju kiša ili sneg. Kako ukazuje Damir Okanović, najfatalnije raskrsnice u Beogradu nalaze se u Ruzveltovoj, Katanićevoj i u Požeškoj ulici, ali i na Kumodražu i na Adi Ciganliji.

"Građani Pančeva, Novog Sada i Požarevca takođe se žale na isti problem. Na tim mestima nalaze se svetleći krstovi apoteka, koji napre miruju, zatim iznenada pozelene. To jeste verovatno najveća opasnost po vozače u Srbiji kada su u pitanju reklame. Budući da se često nalaze u visini semafora i blizu puta, dešavaju se refleksne greške vozača koje mogu biti kobne."

Uprkos tome što se ovakve situacije rešavaju zakonima u mnogim evropskim zemljama, gde istraživanja pokazuju da se svaka četvrta nesreća dogodi zbog toga što je vozaču pažnju odvukla reklama, mobilni telefon ili neka druga radnja tokom vožnje, za ovaj problem u Srbiji još se ne nazire rešenje.

Iz preduzeća koja se bave postavkom i izradom reklamnih panoa kažu da oni izrađuju uglavnom gotove projekte koje im donose oglašivači i da oni nemaju uvid u to da li je takva reklama dozvoljena naodređenom mestu ili ne. Kako kažu, ipak je cilj svake reklame da privuče pažnju.

Dok su za konstrukcije bilborda nadležne direkcije za planiranje i izgradnju, kao i sekretarijati za saobraćaj, nadzor nad primenom zakona o oglašavanju je u nadležnosti Ministarstva za trogivinu.