Tekst nacrta koji uskoro treba da se nađe pred Skupštinom Srbije izmenjen je u odnosu na prvobitni nacrt, a koji je predviđao da đaci srednjih stručnih škola rade za poslodavce do osam sati dnevno i "zarađuju" minimum 65 dinara po satu za produktivan rad.
Konačnim nacrtom predviđeno je da srednjoškolci za "učenje kroz rad"
rade najviše šest sati dnevno, i da primaju najmanje 70 odsto minimalne zarade ili 91 dinar po satu. U prvobitnom nacrtu pisalo je da će se naknada isplaćivati samo za "produktivan" rad. Nakon kritika koju su
Radnik.rs i druge organizacije uputile Ministarstvu zbog velike mogućnosti zloupotrebe termina "
produktivan rad", ovaj uslov je izbačen iz nacrta zakona.
Prema rečima pomoćnice ministra prosvete Gabrijele Grujić, ova naknada predstavlja neku vrstu stimulacije za učenike da "uče kroz rad", ali to nije zarada. Zbog čega učenici za svoj rad primaju nižu naknadu od minimalca?
"Nije normalno da dete bude isto plaćeno kao radnik koji zna da radi i treba da obučava đaka", navodi Grujić za Radnik.rs. Ipak, đaci i kada bi primali višu naknadu za svoj rad, ne koštaju poslodavca isto kao i radnici jer im se ne uplaćuju doprinosi. Osim toga, ako se pretpostavlja da radnici imaju minimalne plate, šta mogu očekivati đaci kada završe obuku i počnu sami da rade?
Grujić se ne slaže sa kritikama koje kažu da će učenici srednjih stručnih škola zbog dualnog obrazovanja biti jeftina radna snaga.
"Dualno obrazovanje se uvodi da bi prestala da se stvara jeftina radna snaga jer trenutno dobijamo svršene srednjoškolce koji nemaju nikakvog savremenog niti praktičnog znanja, dok će dualnim obrazovanjem steći moderno i primenljivo znanje koje će poslodavci ceniti", tvrdi ona.
Radnik.rs je takođe ukazao na činjenicu da srednjoškolci u sistemu dualnog obrazovanja u Austriji i Nemačkoj, osim naknade, primaju i doprinose, odnosno uplaćuje im se radni staž. Konačnim nacrtom zakona za srednjoškolce u Srbiji nisu predviđeni doprinosi, već samo spomenuta naknada koja je svojevrsni džeparac. Pored toga, u Nemačkoj prava učenika koji su na dualnom obrazovanju štite i sindikati, dok to ne predviđa naš Nacrt zakona.
Grujić navodi da tako i treba da bude jer učenici nisu radnici.
"Cilj ovog zakona je unapređenje kompetencija mladih ljudi da bi oni mogli da se nakon školovanja zaposle. U tom smislu, mi ne želimo zakon o dualnom obrazovanju koji postoji u nekim državama, a gde učenici uče da rade samo na jednoj mašini ili zavrću jedan šraf", navodi ona.
Grujić smatra da je Ministarstvo ovim zakonom sprečilo da đaci rade proste manuelne poslove i da na praksi ne nauče ništa novo.
"Znate kako je to ranije izgledalo – đaci imaju tokom cele godine teorijsku nastavu i onda imaju praksu tri nedelje, to je tzv. blok nastava u nekoj kompaniji. Škole su potpisivale neke ugovore sa kompanijama o poslovno tehničkoj saradnji. Onda su deca u tim kompanijama bog zna šta radili, niko nije kontrolisao da li taj rad prati plan i program. Sada se tačno zna koju nastavnu jedinicu đaci obrađuju u kompaniji", tvrdi ona.
Ono što jeste pozitivna promena u odnosu na prvobitni propis je da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja izrađuje predlog plana i programa nastave, dok je u prethodnoj verziji zakona to činila Privredna komora Srbije. To je bio i jedan od prigovora portala Radnik.rs jer je bilo nejasno zašto bi Privredna komora, a ne državne institucije, pravile plan obrazovanja dece.
I pored brojnih kritika, Ministarstvo je zadržalo odredbu po kojoj Privredna komora Srbije proverava da li su poslodavci ispunili uslove da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja iako Privredna komora zastupa interese poslodavaca. Grujić navodi da su Privrednoj komori samo poverene nadležnosti, ali da Ministarstvo prosvete poverava poslove i kontroliše rad komore.
Osim toga, ona navodi da Ministarstvo prosvete "nema kapaciteta" da kontroliše poslodavce.
Sa druge strane, Ministarstvo je prihvatilo prigovor i u propis uključilo uslov da poslodavac ne može učestvovati u sistemu dualnog obrazovanja ako je odgovorno lice u kompaniji osuđeno za prekršaj iz oblasti radnih odnosa.
Još jedna promena koju je ovaj portal predložio, a koja je usvojena, odnosi se na broj časova koje đaci provode na radu. U prvobitnom propisu pisalo je da đaci najmanje oko polovinu časova obaveznih stručnih predmeta provode kod poslodavca. U tom tekstu propisa nije postojalo nikakvo ograničenje, što znači da đaci ne moraju da imaju nijedan čas teorijske nastave iz stručnih predmeta, već da sve vreme provode na radu. U konačnom tekstu, Ministarstvo je uvelo ograničenje, te je do 80 odsto fonda časova stručnih predmeta posvećeno radu kod poslodavaca. Fond opšteobrazovnih predmeta ostaje isti i ne može biti smanjen zbog rada kod poslodavca.
Prema rečima Grujić, ovaj zakon bi trebalo da se nađe pred Skupštinom Srbije u drugoj polovini oktobra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca")
.jpg "Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju")
Komentari 16
Komsha
Nervirach
1.maj
Ovako, ispada da mi sami (vlast) nudi više nego što je potrebno.
U čemu je razlika između pelena u Juri, štrajka u Goši i Fijatu, provera bolovanja, predloga zakona o dualnom obrazovanju, postojećeg Zakona o radu, otkazima bolesnim radnicima, trudnicama itd? Nema razlike, moramo dići glave, oterati nesposobne sindikalce ( čast izuzecima) i uzeti stvar u svoje ruke.
Pa shvatimo, stigli su do dece, ali ne svoje jer su ona po zapadnim koledžima, već NAŠE. E pa, ne dozvolimo!
SLOBODA, JEDNAKOST, BRATSTVO!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar