Šest od 10 osuđenika ponovi delo po izlasku iz zatvora

"Po izlasku iz zatvora osuđenici su obeleženi, teško se prilagođavaju životu van zatvora, otuđeni su od porodice i prijatelja, nemaju lična dokumenta, posao i u uslovima siromaštva, vraćaju se vršenju krivičnog dela", rekao je Janković.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je potrebno uvođenje probacijske službe koja bi vršila stalni nadzor i pružala podršku osuđivanim licima.

Profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu Snežana Soković je rekla da se u Srbiji od 10 osuđenih lica čak šest vraća u zatvor zbog ponavljanja krivičnog dela. Ona je navela da u srpskom zakonodavstvu postoje solidna rešenja za postpenalni prihvat bivših osuđenika, a pravne norme predviđaju da se pravi poseban program postupanja za osuđenike.

"Zakon nalaže kazneno-popravnim zavodima da priprema za postpenalni prihvat počne najkasnije 30 dana pre izlaska osuđenika iz zatvora, a rad sa njima je poveren odeljenju za tretman i alternativne sankcije pri Upravi za izvršenje krivičnih sankcija", rekla je Sokovićeva.

Ona je ocenila da je suština da se različiti organi u lokalnoj zajednici uvežu u jedan sistem i da se omogući osuđeniku da nađe "neko svoje mesto" na slobodi, pronađe posao ili smeštaj.

"Moramo reći da to baš i ne funkcioniše, bez obzira što je sistem na normativnom nivou prilično dobro regulisan. Zato su potrebne aktivnosti koje ovu problematiku čine vidljivijom, da javnost uoči da je potrebno da se pomogne bivšim osuđenicima, a da se okolina oslobodi predsrasuda, u tom smislu da bivši osuđenik ne predstavlja nužno opasnost za zajednicu", rekla je Sokovićeva.

Koordinatorka Helsinškog odbora za ljudska prava Ljiljana Palibrk je rekla da je u najvećim zatvorima u Srbiji nedovoljan broj zaposlenih u odeljenjima za tretman koja treba da rade na psihosocijalnoj rehabilitaciji osuđenika dok traje izdržavanje kazne i pripremaju ih za izlazak iz zatvora i "susret" sa životom na slobodi.

"U odeljenju za tretman u zatvorima u Sremskoj Mitrovici, Zabeli i Nišu jedan zaposleni dolazi na 400 osuđenika, što znači da za 30 dana ne može sve ni da ih vidi, a kamoli da radi sa njima", rekla je Palibrk.

Ona je rekla da je poslednjih godina širom Srbije otvoreno 25 kancelarija za alternativne sankcije da pruže prvu pomoć onima koji su izašli iz zatvora.

"Nažalost, u njima radi samo 40 ljudi, pri čemu najveći broj kancelarija ima po jednog zaposlenog, a ako ima još jednog radnika, on trećinu radnog vremena provodi u kancelariji, a dve trećine vremena je zaposlen u zatvoru, što nikako nije dobro", rekla je Palibrk.

Ona je navela primer Holandije u kojoj u probacijskoj službi koja je u stalnom kontaktu sa osuđenim licima i pruža im prihvat i podršku po izlasku iz zatvora u povezivanju sa porodicom, traženju posla ili smeštaja, radi čak 2.500 ljudi.