Zaposleni kod privatnika teško do većih plata u 2018.

Prosečna zarada zaposlenih u privatnom sektoru, kojih je prema nekim podacima oko 1,3 miliona, i danas je oko 13 odsto manja od one koju primaju zaposleni u državnoj službi i javnim preduzećima.
Zaposleni kod privatnika teško do većih plata u 2018.
Foto: Pixabay
Kako pišu "Novosti", naredna godina, prema svemu sudeći, neće značajno smanjiti ovaj jaz.
 
Budžet svojim korisnicima od 1. januara 2018. deli povišicu od pet i deset odsto, a armija najmanje plaćenih može da računa samo na veći minimalac. Umesto 22.880 dinara, zakon im garantuje minimum od oko 25.000 dinara, a sve preko toga je dobra volja poslodavca.
 
Pre tri godine prosečna plata u javnom sektoru bila je 49.445 dinara, a u privatnom 35.789 dinara. Država je svojim radnicima krajem te godine smanjila platu deset odsto, a uz povremene korekcije, to smanjenje do danas zvanično nije poništeno. Statistika beleži da su zarade u ovom delu privrede danas dva odsto manje i iznose 48.476 dinara. U istom periodu privatni poslodavci su radnicima povećali 17 odsto, ali su one danas u proseku 42.198 dinara, i dalje manje nego kod države. I manje od ukupnog proseka.
 
"Plate u realnom sektoru su spojeni sudovi sa zahvatanjima države od privrede. Koliko više plaćamo poreze, parafiskalne namete i takse, toliko manje ostaje za zarade. Nisam siguran da će naredne godine u privatnom sektoru rasti plate koliko i u javnom. Verujem da je prava mera rasta zarada zapravo rast BDP", kaže za "Novosti" predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.
 
U narednoj godini biće povećan neoporezivi deo zarade na 15.000 dinara, međutim, ne postoji garancija da će se to odraziti na plate. 
 
"Imamo uveravanja i da će se značajno srediti problem sa taksama i naknadama, tako da ima prostora za optimizam, ali privreda i dalje plaća skuplje komunalne usluge, vodu, odnošenje smeća. Pravi poslodavci, koji poštuju radnike, neće preliti sva smanjenja u profit. Deo će ići u veće plate, a deo u investicije", navodi Atanacković.
 
Iskustvo sindikata potvrđuje da nema mehanizma koji bi naterao vlasnike firmi da budu darežljiviji prema radnicima. Naročito u fabrikama zasnovanim na najjednostavnijim poslovima.
 
"Većina stranih kompanija koje posluju u Srbiji gleda pre svega na svoju dobit i ne razmišlja o povećanju plata. Izuzetak su veliki svetski igrači i proizvođači koji daju plate veće od proseka. To važi i za IT sektor, ali većina ne radi u toj oblasti. Većina radi u "šrafciger industriji". To su investitori koji ovde pokreću proizvodnju zbog subvencija države, kod kojih je rad manuelan. Oni radnicima mahom isplaćuju minimalac, pa su uspeli da izvrnu ruglu i uslov da plate budu 20 odsto veće od toga. To rade tako što im je minimalac osnova, a premaše ga tako što plaćaju dežurstva i noćni rad", navodi predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović.
 
On zaključuje da je zapravo mali broj firmi u Srbiji koje dozvoljavaju radnicima da se "očešu" o uvećani profit kompanije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Anastasija

    22.10.2018 15:28
    Plate
    Drzava bi trebalo da utiče i na plate u privatnom sektoru gde je zaposleno više stotia hiljada ljudi a prosek je od 20-35000 dinara.Dokle će ljudi u privatnom sektoru da budu obespravljeni za redovnee plate,godišnje odmore,bolovanja i tople obroke jer privatnicima u većini to sve ne plaćaju kao ni radno staž?!Postoje gradjani prvog reda u državnom i robovi u privatnom sektoru!
  • Nervirach

    10.12.2017 16:24
    Pa sta cekate, da vam padne sa neba? Protestujte, strajkujte...
  • /

    10.12.2017 16:12
    /
    @
    kada sam ja spominjao licne uplate onda ste svi tvrdili suprotno

    simptomaticno je ukidanje dodatnog osiguranja, zabrana duplog osiguranja
    i izmena uslova osiguranja po clanu 15 koja se desila drugog meseca od dolaska snsa na vlast ako se penzija obracunava po uplatama pojedinca

    osiguranom na minimalac dodatna uplata mu ne bi odmogla

    tada je cak pocelo i racunanje kamate na neredovnu uplatu za osigurane po tom clanu. u ciji fond ide kamata?

    do 2011 it industrijalci nisu morali trcati u silne snajdere da bi sebi obezbedili osiguranje

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija